Књиге су незамјењив дио одрастања дјеце те имају велику улогу у формирању личности и развоју знања, вјештина и способности. Научници кажу да 15 минута читања дневно омогућава дјетету да се у години дана сусретне с милион ријечи.

20200129151519_581025.jpg (68 KB)

Међутим, понекад је читање дјеци мрска активност, нарочито ако им књиге нису биле читане од најраније доби те се у школи први пут сусрећу с њима у виду лектире. Тада је могуће да ће невољко приступати читању, али како дјеца најлакше уче кроз игру, управо ће посезање за њом и нечитаче претворити у оне који ће увијек тражити књигу више. Погледајте како да на пет начина кроз игру дјецу подстакнете на читање.

Оснујте породични читатељски клуб

Широм свијета у библиотекама и школама постоје разни књижевни клубови, али зашто не бисте ви с дјететом организовали један у властитој кући? Купите или посудите два примјерка једнаке књиге у складу с дјететовом доби. Један примјерак нека чита дијете, а други оба родитеља или други чланови породице. Договорите вријеме у којем морате прочитати књигу, а потом измјењујте искуства и разговарајте о тематици књиге и питањима која отвара. Вјерујте, дијете ће то памтити.

Читање претворите у лов на благо

Умјесто да дјетету задате да током одређеног мјесеца прочита нпр. три књиге, зашто не бисте окренули изазов и задали му да чита на три различита мјеста? Читање у врту током топлог дана, крај прозора уз топли радијатор или у импровизованом шатору у дјечјој соби не звучи нимало лоше. Тражећи нова занимљива мјеста, дијете ће несвјесно читати све више јер ће се лов за локацијама за њега претворити у лов на "благо".

Направите друштвену игру на темељу књиге

Договорите с дјететом да ћете заједнички прочитати одређени наслов, а потом на основу радње направити властиту друштвену игру. Све што вам је потребно је бијели папир, бојице и мало маште. Имајте на уму и препреке које су ликови морали проћи у заплету радње, а можете додати и измијењене дијелове фабуле, као и нове ликове, чиме ће дијете додатно развијати креативност. Такав начин промишљања о књизи никада неће заборавити.

Читајте изван оквира, чак и јеловнике

Но не морате посезати само за белетристиком. Нека дијете чита и стрипове, који су одлични за учење о сажимању текста, о складу цртежа и ријечи, за препознавање ономатопеја и слично. Нека чита дјечје забавнике и дјечје часописе. Чак и када се налазите у ресторану, дајте му да прочита јеловник.

Одлазак у библиотеку представите као мали излет

Покоји пут упутите се с дјететом у локалну библиотеку, али то му презентујте тако као да идете на мали излет. Упознајте га с тим шта све ондје може наћи, а једном када буде међу полицама, пустите га да истражује свијет змајева, вила, животиња, научника... Ако се заиста удуби у књиге, за њега ће то бити права мала пустоловина.

А да би дијете заиста уживало у читању и вјеровало у његову снагу, будите му узор. Ако родитељ никада пред очима дјетета не чита књигу, не може се очекивати да ће "натјерати" своје дијете да воли књигу. Дјеца уче према моделу који им се пружа.

Зашто је читање важно?

Осим што обогаћује рјечник као ниједна друга активност, читање снажно утиче и на развој маште, а то може дјетету бити од користи током читавог живота. Уз то, читање је радња која захтијева концентрацију, макар се радило о само петнаестак минута дневно. То ће помоћи дјетету да с временом пажњу усмјери на било коју радњу, и у школи и ван ње.

На крају, али не мање важно, читање развија критичко мишљење. Промишљањем о поступцима ликова и току радње дијете ће пропиткивати одређене ситуације, а разговором о прочитаној књизи може учити и вјештину аргументовања свог мишљења.