У селу Брестице код Билеће и данас се, на празник Свете Петке, окупља породица Милошевић, која већ годинама чува традицију започету у родитељском дому. Пет сестара, Мила, Нада, Рада, Новка и Стана, иако су се удале и засновале своје породице, нису дозволиле да се у њиховој родној кући угаси славска свијећа.
Уз супруге, дјецу и унучад, настављају да прослављају Свету Петку, чувајући успомену на родитеље и обичаје које су од њих наслиједиле. Њихов дом на овај дан испуне граја, смијех и радост породичног окупљања.
Да је ова традиција много више од обичаја, свједочи и њихова жеља да је пренесу на млађе генерације. Унуци са поносом говоре о дједу и баки, а наставак славе виде као најљепши начин да сачувају сјећање на њих и вриједности којима су их учили.
Посебно мјесто у породичном окупљању имају и зетови, који учествују у славским обичајима, наздрављају и ломе славски колач. У дому се његује и сјећање на дједа Рада, који је волио гусле, па звук овог традиционалног инструмента подсјећа на вријеме које је окупљало породицу око истог огњишта.
Иако су их животни путеви одвели на различите стране, пет сестара сваке године враћају се тамо гдје је све почело – у родитељски дом, међу зидове који чувају најљепше успомене на дјетињство, родитељску љубав и заједничке дане.
Док год се у том дому пали славска свијећа, живјеће и успомена на оне који су их научили шта значе породица, вјера и слога. Јер, не постоји удаљеност коју љубав према родитељском огњишту не може премостити, нити вријеме које може угасити традицију која се преноси с кољена на кољено
