Петар Хаџовић из Тодорића код Требиња након основне школе, коју је у јуну завршио у Петровом пољу, уписао је Средњу економску школу у Требињу и тако постао једини припадник ромске популације који је посљедњих деценија сјео у средњошколске клупе.
Петар је био примјеран ученик у основној школи, сви предмети су му добро ишли, а посебно се истицао у настави српског језика. Писао је и пјесме и добијао награде за напредовање у настави.
Као основац је желио да упише неки смјер машинске струке, али се предомислио и сјео у клупе првог разреда Економске школе, гдје ће се школовати за економског техничара.
– Схватио сам да волим економију. То ме највише привукло кад сам завршио основну школу, па сам то одабрао – каже овај вриједни младић.
Петар наводи да се добро уклопио у средњошколске обавезе и да још не може издвојити ниједан предмет који га је посебно привукао.
– Сви су ми предмети врло занимљиви, мислим да се све може научити из сваког предмета. Професоре питам, они су јако коректни, објасне ми све што треба – прича он.
Пјесништва се, каже, неће одрећи, јер га економија и математика у томе не спречавају. У школи је нашао и нове другове, а његова школска другарица из основне школе пошла је у сусједно одјељење, у први разред пословно-правне струке.
– Она је била најбољи ђак у нашој основној школи. И сад ми помаже кад ми нешто затреба – каже Петар, додајући кроз осмијех да још нема дјевојку.
Иако је тек на почекту средњошколског образовања већ размишља и о степеници више у образовању, да једног дана упише факултет и буде свој човјек.
– Не знам хоће ли то бити везано за економију. Имам четири године да одлучим шта ћу даље, али ћу сигурно уписати факултет – истиче он.
За уџбенике се снашао као и сви његови вршњаци, неке му је купила мајка, нешто је позајмио, а неке ископирао од старијих генерација.
Петар од куће до школе сваки дан путује око 5 километара, али на наставу не касни. Петрова самохрана мајка Санела каже да је спремна да ради и најтеже физичке послове само да би своје дијете извела на прави пут.
– Трудим се да буде васпитан и добар човјек. Ја нисам завршила неке школе. Али знам шта то значи, колико је лакше кад си школован. Зато желим и трудићу се на све начине да Петар заврши средњу школу, а онда и факултет – истиче Санела.
Професори, који предају Петру, кажу да им је драго што су добили културног и васпитаног, уз то и знатижељног ученика, који се добро сналази у средњошколским обавезама.
Да је Петар био узоран ученик и у основној школи, који никада није каснио на наставу, потврђују и његови наставници из основне школе.
Милана Бабић, наставник српског језика, која му је предавала у Петровом пољу, каже да је ријеч о веома васпитаном дјетету, пуном природне љубазности и спонтаности, кога су у овој школи сви били лијепо прихватили, и ученици и наставници.
– Показао је дар писања, за поезију. У причама и пјесмама је знао да изрази своју емоцију и размишљање; због тога је имао и високу оцјену – наводи она.
Уз Петра још два ученика
Подручно одјељење ОШ „Вук Караџић“ у Петровом пољу Роми похађају већ 15-ак година, а прошле школске године уз Петра су била још два ученика. На подручју Требиња живи 8 ромских породица.
