Лоша хидролошка година, проблеми са квалитетом и количином угља и поштовање споразума према којем Словенији враћамо дуг кроз извоз струје, главни су разлози за минус са којим послује електроенергетски сектор у Репубици Српској, рекао је Лука Петровић в.д. генералног директора Електропривреде Републике Српске у нашој емисији Актуелно и додао да ће и наредна година бити изазовна.
- Изузетно лоша хидрологија довела је до тога да смо више увозили него извозили електричне енергије. И када је стање такво, онда наравно да имате и негативан салдо. Међутим, ове године је код нас пројектован минус, на основу купим продам, минус од 26 милиона - додао је Петровић.
Да су нам цијене електричне енергије, додаје Петровић, у Републици Српској као у ФБиХ, ми бисмо данас имали плус 98 милиона КМ на рачуну крајем године.
- А да су нам цијене као у Србији ми бисмо имали плус 178 милиона КМ упркос лошој хидролошкој ситуацији - рекао је в.д. генералног директора Електропривреде Републике Српске.
Навео је да ће пословање Електропривреде у наредној години бити веома тешко.
- Ако наставимо на истим основама, имаћемо већи минус. Ја то искрено кажем. Немате трећину Угљевика, имате лошији угаљ у Гацку и Угљевику, а ако буде трећа година што се тиче хидрологије оваква ми морамо купити 100 милиона електричне енергије за грађане којима ту енергију продајемо јефтиније - истакао је Петровић.
Истакао је да је ЕРС мјештовити холдинг, организациони облик који у себи садржи пет дистрибутивних предузећа, пет производних предузећа и један истраживачко развојни центар за електроенергетику у Источном Сарајеву и матично предузеће у Требињу
- То је један систем и сваки сегмент је задужен за нешто - додао је он.
Ми немамо проблем, каже Петровић, са дистрибутивним предузећима осим што су њихови трошкови подцијењени од регулаторне агенције.
- Што се тиче производње ми имамо двије термоелектране и три хидроелектране. Имамо међусобне економске уговоре и купујемо електричну енергију од њих. Тих пет предузећа не производе више електичну енергију као некада. 500 гигавајт часова из ТЕ Угљевик нам одлази за Словенију по нижој цијени него што је ми плаћамо у матичном предузећу - рекао је Петровић.
Истакао је да је ове године по 500 гигават часова мање у хидроелектранама, јер је лоша хидрологија.
- Трећи сегмент је смањена производња у термоелектранама. Дошли смо у фазу да имамо 1.500 гигават часова електричне енергије мање у нашем систему, у задње двије године. То значи да морамо надомјестити енергију са неког другог мјеста - рекао је Петровић.
Када је ријеч о минусу у ТЕ Петровић наводи да се више не копа угаљ који се копао прије 20-30 година.
- Нема тог угља, он је неквалитетнији, на већим дубинама. Што се тиче вишка запослених, има их. Али, добро је да се људи запошљавају и да се отварају нова радна мјеста - истакао је Петровић.
Навео је да данашња ТЕ Гацко производи 1250 гигават часова, а прије пар година производила је 1500.
- То је искључиво због угља. Други сегмент је да Угљевик више није највећи произвођач електропривреде Републике Српске, јер трећину енергије испоручује Словенцима - додао је он.
Блануша: Потребна промјена у електроенергетском сектору
Енергоенергетски сектор је витални ресурс Српске а одавно је Електропривреда Републике Српске, као што је потврдио и премијер Српске, Саво Минић, посрнули гигант, рекао је Бранко Блануша, предсједник Одбора за енергетику у Српској демократској странци, у емисији "Актуелно" на РТРС-у.
- Планирана добит предузећа је била 45 милиона КМ а резултат је минус од око 30 милиона. Све то говори да је неопходно отворити дискусију о овом сектору и да то чује грађани који су заинтересовани за ту ситуацију - рекао је Блануша.
Овдје каже имамо ситуацију да је Лука Петровић девет година в.д. директора у ЕРС и у цијелом сектору је такво стање.
- То није добро, дуго траје то стање и није у складу са законом. Ми треба да изађено из тога стања - каже Блануша.
Говорећи о губицима у систему, Блануша каже да РиТЕ Угљевик имају губитак од 27 милиона КМ, и стање је такво да ће и у наредном периоду радити са губитком. Слично је каже и са РиТЕ Гацко.
- РиТЕ Угљевик и Гацко су највећи губиташи и не може се очекивати да са арбитражама и са минусима буде боље - каже Блануша.
РиТЕ Гацко има око 2.000 запослених, РиТЕ Станари око 800 запослених. Како очекивати да за термоелектране исте снаге буде исти број запослених, пита се Блануша.
- Шта је са оним радницима који долазе на посао а не зна се шта раде? Али зато се зна да имају јасне партијске задатке , скупљање гласова, учествовање на митинзима и слично - каже Блануша.
ЕРС је дозволила да својом неактивношћу рудници и термоелектране дођу у такво стање.
- Шта је са изградњом термо блока и осталим пројектима који су требали бити изграђени - пита Блануша.
Вишак радника треба збринути а систем растеретити.
- Знало се да ћемо доћи у овакву ситауцију. Ишло се на концесију са "Комсаром". Шта је била основа тога уговора. Ништа се није испоштовало и само су остале обавезе према "Комсару" које су дошле на наплату - каже Блануша.
