Иако је пандемија вируса корона узроковала озбиљан пад прихода од продаје електричне енергије и значајно утицала на пословање система – Електропривреда Републике Српске у овој години обавила је своју основну функцију – редовно снабдијевања електричном енергијом свих купаца, а успјешно су приведене крају и све активности на реорганизацији и стабилизацију система започети у 2019. години.
Ово је сумирајући резултате пословања у години коју испраћамо, у интервјуу за Радио Требиње, рекао генерални директор Мјешовитог холдинга Електропривреда Републике Српске Лука Петровић.
Према његовим ријечима - матично предузеће, које има лиценцу за трговину електричном енергијом и тржишно снабдијевање, пословаће позитивно са оствареном добити од око 23 милиона КМ, али је извјесно и да ће цијели систем на нивоу холдинга пословати са минусом, због низа објективних разлога - од којих нису сви у вези са пандемијом и значајним падом потрошње и продаје струје.
„У дистрибутивним предузећима је рађена реорганизација и морале су се исплатити отпремнине за 775 радника - у износу око 31 милиона КМ. На овај начин је из дистибутивног система изашло око 30% радника. У производним предузећима имамо минусе у хидроелектранама, у првом реду у ХЕ Дрина, гдје је дошло до трансформације предузећа. Ми смо, као матично предузеће, купили 80% власништва у Бук-Бијелој, при чему је дио некретнина и документације који нама није требао остао заробљен и отписан у овој години, што је око 9 милиона КМ. Додатно, хидрологија је била ужасно лоша па је ХЕ Дрина пословала са минусом између 10 или 11 милиона КМ“, појашњава Петровић, додајући да ће се о укупном минусу на нивоу холдинга више знати крајем марта, када се комплетирају финансијски извјештаји.
Петровић додаје да је систем, у првом реду захваљујући управама пет производних предузећа, у овој пословној години успио да оствари и значајне уштеде, као шти су издаци за прековремени рад или путне трошкове.
„Међутим, уштеде се морају постизати и у одржавању система. Овај систем, првенствено термоелектране, стар је више од 30 година. Има простора да се на пословима одржавања у термоелетранама ангажује домаћа радна снага, умјесто трећих лица. У том правцу ћемо радити и у наредним годинама. Што се тиче хидроелектрана – оне су успјеле да направе систем компатибилан са тржиштем, трошкови су оптимизовани и нису претјерани“, појаснио је Петровић.
Цијена струје мора повећати инвестициони потенцијал система
Петровић напомиње да је корекција постојећих цијела струје, које су за домаћи конзум најјефтиније на Балкану, веома важна како би систем оснажио властити инвестициони потенцијал за развој и изградњу нових производних капацитета.
Цијена електричне енергије за грађане у Републици Српској, напомиње он, износи 25,50 евра по мегават-сату, што је упола мање у односу на тржишну, која је ове године износила око 52 евра.
„Ту разлику губимо. Притом, наша производна цијена је 35 евра, што значи да тим износом између 35 и 25,50 евра Електропривреда субвенционише грађане у Републици Српској. Што се тиче тржишних купаца, они су нешто изнад 35 евра у просјеку - и управо ту Електропривреда и има ову добит коју приказује“, појаснио је генерални директор Електропривреде РС.
Цијене ће, додаје Петровић, бити кориговане по концепту енергетски заштићеног купца, што је пракса и у другим земљама окружења – а подразумијева да потрошачи, ако су слабијег материјалног стања или вишечлане породице, имају попусте у киловат-сатима на мјесечном нивоу.
„Управо се разрађује софтвер који ће то обрачунавати - и вјерујем да ћемо га имати већ 1. априла наредне године. А онима који троше више мораће доћи до помијерања цијена – јер ми не можемо да ово издржимо и наставимо са нашим инвестиционим циклусом ако нигдје немамо зараду. А мислим да је боље да наша средстава издвајамо за инвестиције, него да све узимамо из кредита“, истакао је Петровић.
А инвестиције у развој нових производних капацитета својеврсна су обавеза ове генерације према онима који ће систем наслиједити, истиче Петровић - додајући да је Електропривреда Републике Српске тренутно ангажована на пет великих енергетских пројекта...
