Земље региона треба да искористе девет милијарди евра од ЕУ за регионалне пројекте у области обновљивих извора енергије, рекао је генерални директор предузећа "Електропривреда Републике Српске" Лука Петровић, сумирајући закључке вечерас завршеног Самита енергетике "СЕТ-Требиње 2021".
"Земље региона треба да раде на регионалним енергетским пројектима у области обновљивих извора енергије који би се кандидовали и финансирали дјелимично или потпуно из средстава ЕУ, да би искористили девет милијарди евра које је Европска комисија ставила на располагање земљама окружења у наредених седам година за област енергетике", рекао је Петровић.
Он је, сумирајући закључке овогодишњег дводневног Самита енергетике, навео да постоје конкретни прекогранични енергетски пројекти који увезују регион, за које би се могла искористити та средстава ЕУ, као што је на примјер изградња хидроелектрана на Дрини.
Петровић је најавио да ће током љета бити одржан састанак директора електропривреда региона у Црној Гори о заједничкој изградњи хидроелектрана на Дрини.
Према његовим ријечима, могуће је заједнички изградити седам хидроелектрана на Дрини, у које је потребно уложити око 2,2 милијарде евра, а које би годишње производиле 2.800 гигават-часова струје.
Он је на завршној конференцији за новинаре на Самиту енергетике у Требињу додао да ће те пројекте, који би допринијели сигурнијој енергетској будућности земаља региона, сигурно подржати ЕУ.
"Нисмо закаснили, али је грешка ако не искористимо инвестициони циклус и фондове ЕУ и ако не будемо градили енергетске објекте на обновљиве изворе енергије паралелно са процесом декарбонизације постојећих", указао је Петровић и додао да ће се и цијена струје постепеније помијерати, уколико буду грађени објекти на обновљиве изворе, као што су вода, вјетар и сунчева енергија.
Наводећи заједничке закључке овогодишњег самита у Требињу, Петровић је рекао да је један од тих закључака да се енергетска транзиција у региону мора спроводити уз финансијску подршку ЕУ.
"Успостављање организованог тржишта електричне енергије је предуслов за даљи развој тог тржишта у БиХ и његове интеграције у регионално и јединствено европско тржиште струје", истакао је Петровић.
Закључено је, како је навео, и да је потребно успоставити заједнички рад топлана, локалних самоуправа и државе на унификацији њиховог рада у областима гдје је то потребно и могуће, али и на установљењу подстицајних механизама за повећање учешћа обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности у тим системима.
Када је ријеч о хибридној енергетској будућности, Петровић је напоменуо да је потребно провести децентрализацију која омогућава кориснику мреже да буде активан учесник система, истакавши да је неопходна убрзана примјена нових технологија и концепата, за чију потпуну интеграцију треба одговарајући законски оквир и подстицајно окружење.
"Неопходно је да се успостави енергетски систем у наредних 10 година у региону који ће омогућити адекватно управљање, пренос и чување енергије како би се обновљиви извори енергије успјешно интегрисали у тај систем", истакао је Петровић.
Он је навео да је закључено и да треба направити добар регулаторни оквир и инфраструктуру за обновљиве изворе енергије, чиме ће се повећати инвестиције у тој области у регији.
"Један од закључака Самита је и да су зелена енергија и циркуларна економија у ЕУ чињенице које се пресликавају на регион, што ће у наредном периоду допринијети инвестиционом буму који за резултат има јачање домаћих економија, испуњење преузетих обавеза, те сигурнију и здравију будућност грађана", додао је Петровић.
