Luka Petrovic(1).jpg (800 KB)

Лука Петровић, генерални директор Електроприреде РС, рекао је за Радио Требиње да 2024. година за ово највеће електроенергетско предузеће у Српској није била на задовољавајућем нивоу, са већим увозом него извозом струје те да су у 2025. години планиране мјере рационализације трошкова и покретање инвестиција које доприносе повећању електричне енергије, уз привлачење страних инвеститора.

„Протекла година је за наш систем била специфична, због изузетно лоше хидрологије, проблема са угљем у Гацку и Угљевику, арбитражног спора са Словенијом, по којој им се од 1. фебруара испоручује трећина електричне енергије из РиТЕ Угљевик. Остварена је никада мања производња у ХЕ на Дрини и Бочaц, за 20 одсто смањена је очекивана производња струје у РиТЕ Гацко и у хидроелектранама, а смањена је електрична енергија из Угљевика која се могла купити, а отишла је Словенцима. Ми смо у систему морали увозити енергију, увозили смо је током 200 од 365 дана, највише у новембру и децембру, јер није било киша, а нисмо могли да постигнемо конзум, који је био повећан“, прецизирао је Петровић за емисију „Сриједом о свему“.

И 2025. година почела је хидролошки неповољно, кота акумулације Билећког језера тренутно је 20 метара испод планиране.

„У наредним мјесецима приступиће се мјерама превазилажења оваквог стања, скраћивањем планираних ремонта у рудницима у Гацку и Угљевику, рационализацијом трошкова пословања у пет производних предузећа и матичном предузећу, покретањем инвестиција које доприносе искључиво повећању електричне енергије те укључивањем нових инвеститора. То се не односи на пројекте ХЕ 'Дабар' и 'Бистрица', за њих смо обезбиједили кредитне аранжмане и задржаћемо их у власништву РС, а у остале пројекте, које смо креирали задњих година, можемо увести стране инвеститоре, као већинске власнике, који ће донијети новац и завршити те пројекте, а енергију продати нама“, појаснио је он.

Уколико планиране мјере буду квалитетно проведене у наредних неколико мјесеци, додаје, до новог поскупљења струје неће доћи, а ЕРС и даље има могућност да одржава ниже цијене електричне енергије него у окружењу.

„У анализи коју смо радили за посљедњих 10 година, цијене струје нису порасле у истом проценту као плате и пензије. И поред јануарског поскупљења, наша струја је и даље јефтинија него, рецимо, у Србији или Црној Гори. Уколико не уштедимо у наредном периоду, буде изразито сушна година и не привучемо стране инвеститоре, матично предузеће ће имати негативан финансијски резултат, у супротном, можемо остварити добит и од 100 милиона КМ јер на систем утиче много фактора“, оцјењује саговорник Радио Требиња.

Говорећи о предстојећем међународном Самиту енергетике у нашем граду, који ће бити одржан од 19. до 21. марта, Петровић је рекао да се СЕТ показао као најважнији догађај из области енергетике, који окупља људе из струке, науке и привреде.

„То га чини једним од најпрестижнијих скупова у области енергетике, у овом дијелу Европе. Према подацима којима располажем, поново је премашен рекорд по броју пријава, за ову годину пријавило се преко 1.000 учесника. То довољно говори да је сједиште Електропривреде у Требињу и да је Требиње мјесто за разговоре о свим темамама из области енергетског сектора“, навео је Петровић.

Он је истакао да ће еминентни стручњаци из региона разговарати о декарбонизацији, праведној транзицији али и о проблематици инвестирања у обновљиве изворе.

„Није успјех само изградити соларну електрану, јер ће она имати своју исплату ако имате и реверзибилну електрану или батеријски систем уз њу. У супротном, имаћете велике проблеме за пласирање те енергије и ту долази до 'blackouta', као што сте то десило прошле године на границама Грчка-Македонија-Црна Гора, на далеководима јер су огромне количине електричне енергије из обновљивих извора пласиране у току дана, нису се могле пренијети и дошло је до колапса система“, рекао је директор ЕРС-а.

Петровић је на крају подвукао да се морају значајно мијењати планови инвестирања, развоја и стратегије енергетског сектора у цијелом свијету, како би се одржала стабилност.

Припремила: Влатка Мусић