ПЛАН АКТИВНОСТИ У ПРИПРЕМИ И СПРОВОЂЕЊУ МЈЕРА ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА ОД ПОПЛАВА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА ТРЕБИЊА У 2023. ГОДИНИ

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ГРАД ТРЕБИЊЕ

_______________________________________________________________________________________ Вука Караџића бр.2, Требиње, тел:059/225-476 www.trebinje.rs.ba E-mail:[email protected]

Датум:

Број:

На основу члана 87. став 6. Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама („Сл. гласник Републике Српске“, број 121/12, 46/17 и 111/21) члана 58. Статута Града Требиња („Сл. гласник Града Требиња“, број 2/13 и 5/14) и члана 43. став 1. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 118/08), Плана активности у припреми и спровођењу мјера заштите и спасавања од поплава у Републици Српској за 2023. („Сл. гласник Републике Српске“, број 129/22 од 26.12.2022. год.), Градоначелник Требиња доноси

П Л А Н

АКТИВНОСТИ У ПРИПРЕМИ И СПРОВОЂЕЊУ МЈЕРА ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА ОД ПОПЛАВА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА ТРЕБИЊА У 2023. ГОДИНИ

УВОД

План активности у припреми и спровођењу мјера заштите и спасавања од поплава на подручју града Требиња у 2023. години је основни документ за координацију и спровођење додатних или посебних годишњих задатака и активности локалне самоуправе, привредних друштава, других правних лица и удружења грађана која спроводе дјелатности од значаја за заштиту и спасавање од поплава.

Доношењем и спровођењем овог плана унаприједиће се и обезбиједити свестраније ангажовање свих релевантних субјеката и остварити виши ниво приправности на заштити и спасавању људи и материјалних добара од поплава.

План је подијељен на сљедеће цјелине:

I – Извод из процјене угрожености територије града Требиња

II – Нормативне и опште претпоставке за реализацију плана активности,

III – Спровођење мјера превентивног дјеловања,

IV – Спровођење мјера одговора,

V – Спровођење мјера опоравка,

VI – Извјештавање о реализацији задатака из плана,

VII – Завршне одредбе.

I - ИЗВОД ИЗ ПРОЦЈЕНЕ УГРОЖЕНОСТИ ТЕРИТОРИЈЕ ГРАДА ОД ПОПЛАВА

Као посљедица великих падавина настају поплаве које представљају природне феномене који се ријетко појављују и чије се појаве не могу избјећи, али предузимањем различитих превентивних грађевинских и неграђевинских мјера, ризици од поплава могу се смањити на прихватљив ниво. Поплаве су међу опаснијим временским непогодама и могу узроковати губитке људских живота, велике материјалне штете, девастирање културних добара и еколошке штете.

Главни водотоци и сливна подручја

Обласни ријечни слив Требишњице, односно ријечни базен ријеке Требишњице и ријечни базен ријеке Неретве, налази се, посматрано шире, на подручју југоисточне Европе, на Балканском полуострву и у подручју слива Јадранског мора. Посматрано уже налази се у утицајној зони Динарских планина које чине највеће карстно подручје у Европи које их, због својих наглашених модификујућих утицаја на њихов режим вода, сврстава у подручја са адекватно наглашеним специфичностима које захтијевају и специфичне приступе код израде планова управљања поплавним ризиком.

Сливови ријека Неретве и Требишњице територијално се налазе на простору три државе (Босна и Херцеговина, Хрватска и Црна Гора). Већински дио слива се налази на територији Босне и Херцеговине тј. на територији Републике Српске на простору Источне Херцеговине.

Обласни ријечни слив ријеке Требишњице, односно подручја слива ријека Требишњице и Неретве на територији Републике Српске има укупну површину од 4.058 km2 и налази се на самом југо-истоку Босне и Херцеговине. Од тога површина, која припада сливу Требишњице износи 1.980 km2, а сливу Неретве 2.078 km2.

Рељеф овог подручја чине масиви високих планина, крашких поља и простори дубоко усјечених кањона водотока горњег тока Неретве, Брегаве, Радимље, Требишњице и Заломке. Највиша тачка подручја Обласног ријечног слива ријеке Требишњице је врх Калелија на коти од 1.977 м.н.м. и налази се на планини Зеленгори, док је најнижа тачка у кањону ријеке Брегаве на ентитетској граници код села До на надморској висини од 100 м.н.м.

Лијева притока која се улива у Требињско језеро је Сушица са притоком Заплатницом, која дренира падине Оријена, најкишовитијег подручја Европе, тако да преко њеног потопљеног тока у Требињско језеро доспијевају таласи великих вода са брзим концентрацијама поводња (око један дан), које треба адекватним управљањем ублажити у језеру, како не би погоршали стање на дијелу Требишњице кроз Требиње.

Опасност од бујичних водотока – критичне тачке

Бујични сливови су веома заступљени у сливу Требишњице. Бујице изазивају велике штете, јер непосредно угрожавају насеља, саобраћајнице и долинско пољопривредно земљиште.

Штете од ерозија и бујица су врло велике и тешко су новчано мјерљиве, јер доводе до трајне девастације продуктивног земљишта, чиме се уништава земљиште као најдрагоценији ресурс државе. Чак и код најблажих облика ерозије (ерозија V категорије) смањење прихода се процјењује на више од 25%, док је код тежих облика ерозије тај губитак и преко 60%, а код најтежих облика доводи до престанка продуктивних функција тих површина. Бујицама су посебно угрожене саобраћајнице и насеља, али и пољопривредно земљиште у долинама.

Опасност од подземних вода – критичне тачке

Крашка поља се потпуно или дјелимично плаве у кишним дијеловима године, због немогућности евакуације отицаја услијед недовољне пропусне способности природних подземних одводника у карстним формацијама. Пошто се у модификованим климатским условима кише концентришу од позног јесењег периода до оквирно почетка прољећа, плављења су сезонска и доста предвидива.

У таквим условима физичке ограничености капацитета одводника из поља, заштита од поплава се може рјешавати, по правилу, само реализацијом вјештачких одводника (тунела, канала), комбинованих у неким случајевима са акумулацијама. На том концепту се заснива и вишенамјенски систем Горњи Хоризонти, којим треба да се уреде и водни режими на Гатачком платоу, у сливу ријеке Заломке, као и у Невесињском, Дабарском и Фатничком пољу.

Статистички подаци о поплавама – највеће поплаве у посљедњих 100 година

Поплаве се појављују на многим мјестима, али најчешће у долинама ријека и у обалним појасевима ријека, језера и карстних поља, а могу бити изазване бројним узроцима и имати бројне, углавном негативне ефекте. Поплава је сразмјерно висока велика вода, која прелијева природне обале у којима теку (за ријеке) или у којима се задржавају воде (за језера и карстна поља). Узроци поплава су бројни, а климатолошки узроци углавном изазивају најјаче поплаве у сваком смислу, а узроци су им: киша, отапање снијега, отапање леда и комбиновано дјеловање кише и отапање снијега и/или леда.

Проток и ниво воде нису функционално везани, њихов се однос у времену непрестано мијења, посебно под утицајем човјековог рада на кориту водотока и у сливу. Због тога је проблематично закључивати о поплавама и упоређивати поплаве које су се догодиле у прошлости са данашњим догађајима, за које имамо донекле тачне записе о протоку и поплави. Информација о запремини водног вала од примарног је значаја за димензионисање акумулацијских и ретензијских простора вјештачких резервоара. Неријетка је појава да су запремине данашњих хидрограма великих вода, идентичне као и оних које су се догодиле у прошлости (историјске вриједности), али су им облици различити. Док су поплаве у прошлости имале много блаже хидрограме, са дужим трајањем и са нижим вршним протицајима (Хидрограм „А”, на Слици 3.), данас су хидрограми много стрмији, са краћим временом подизања и са знатно вишим максималним протицајима (Хидрограм „Б”, на Слици 3).

Основни разлог тако различитих облика хидрограма данас и прије на истом сливу (и профилу) лежи у: сјечи шума, пожарима и промјени намјена површина, изградњи, одводњи, урбанизацији, те регулацији корита водотока. Све наведено, битно је повећало брзину отицања и смањило задржавање воде на површини слива. Због споменутих радова хидрограми валова великих вода данас брже протекну од извора до ушћа кроз регулисана корита. Ако се приликом њиховог димензионисања за потребе одбране од поплава није водило рачуна о тим промјенама, утицај извршених радова може бити обезвријеђен. Због урбанизације, која узрокује повећања непропусности или слабије пропусних површина на сливу, може доћи до смањења инфилтрације воде. То има за посљедицу повећање запремине отекле воде. На тај начин се још погоршавају односи приказани на Слици 3, јер данашње запремине хидрограма постају веће од историјских. У пракси се догађају и супротни случајеви. Изградња на сливу и у водотоку изазива ублажавање хидрограма великих вода и смањење максималног протока. Такви се ефекти углавном постижу изградњом акумулација, те пошумљавањем. Површина захваћена плављењем представља информацију чије је значење за потребе одбране од поплава од кључне важности. Иако се данас располаже с бројним сложеним и квалитетним хидрауличким моделима за рачунање ширења поплавног таласа, плављене површине најпоузданије, или боље речено једино поуздано, могу се добити мјерењима нивоа воде током поплаве. У том смислу од велике су помоћи мјерења која се врше помоћу авиона или сателита.

У посљедње вријеме нарочито у урбаним или дјелимично урбаним подручјима јавља се специјални тип таквих поплава, назване нагле поплаве (flash floods). Оне су најчешће везане с наглим конвективним олујним пљусковима кратког трајања, од неколико минута до пар сати. Ова врста поплава јавља се на малим урбаним сливовима првенствено због тога што интензивне конвективне оборине по димензијама ријетко прелазе површине од 1 km2 до 100 km2.

Поплаве узроковане комбинованим дјеловањем падавина, отапањем снијега и леда, те падање кише на слој снијега, могу имати катастрофалне посљедице. Оне се најчешће јављају у прољеће у подручјима гдје је током зиме пала већа количина снијега која се није ни отопила нити сублимирала. Долазак топле струје са обилним кишама, може изазвати катастрофалне поплаве. Хидрограми таквих поплава обично трају много дуже него хидрограми поплава изазвани само од киша и често имају већи број врхова. Врло је важно покушати количински процјенити и упоредити историјске и данашње поплаве на које се мора гледати као на ријетке, али неотуђиве и неизбјежне природне феномене. Постоје увјерења да су данас поплаве чешће, те да су њихове посљедице катастрофалније од оних које су се збивале у прошлости. Такве претпоставке углавном није могуће ничим ни потврдити нити оповргнути првенствено због недостатка поузданих информација о поплавама које су се збивале у прошлости.

На основу напријед наведеног о поплавама, у Обласном ријечном сливу ријеке Требишњице, може се донијети сљедећи закључак:

Укупне плавне површине у Обласном ријечном сливу ријеке Требишњице износе 7.404,60 ha (на 20 плавних површина), плавне површине су кодиране ради оперативног увида. Екстремне поплаве су се десиле: 1979., 2009., 2010., 2011., 2012. и 2014. године. Поплаве у Поповом пољу трају 15-30 дана, а у осталим карстним пољима од 2-6 мјесеци. Такође треба нагласити, да евидентираним плавним површинама нису одређени рангови појава великих вода, јер се у моменту регистровања поплава, није располагало са вјероватноћом појаве великих вода на одговарајућим водомјерним станицама, нити су дате дубине вода и брзине вода у поплављеним подручјима.

Статистички подаци о поплавама – поплаве са повратним периодом 500 и 1000 година

За укупно сливно подручје Обласног ријечног слива ријеке Требишњице, на територији Републике Српске одређени су индекси поплавног ризика.

Укупно су регистрована 2 локалитета са изузетно значајним историјским поплавама и то према припадајућем локалитету: Требишњица (Требињско поље и Попово поље).

Значајних поплава укупно регистровано на једном локалитету и то према припадајућем локалитету: Брова (Љубомир поље).

Умјерено значајне поплаве укупно регистровано на једном припадајућем локалитету: Требишњица (Мокро поље).

У незначајне поплаве регистровано је укупно више локалитета.

Историјске поплаве у Обласном ријечном сливу ријеке Требишњице, углавном су настајале поплавним водама ријеке Требишњице, њених притока (Брова, Мушница, Заломка, Мушница и др.), а поплавама су често била изложена насеља: у Требињском пољу.

Преглед и стање водозаштитних објеката, брањене површин

На водотоцима Обласног ријечног слива ријеке Требишњице радовима обављаним у другој половини 20. вијека ријешени су неки горући проблеми уређења водних режима. Реализацијом Билећке и Требињске акумулације у оквиру система ХЕ „Требиње“, као и прве фазе ХЕ „Дубровник“ којом се 90 m³/s усмјерава непосредно према мору, ублажени су поводњи Требишњице на низводном дијелу-Поповом пољу. Изградњом РХЕ

„Чапљина“ (као снажног одводника из поља) и каналисањем Требишњице само дјелимично је ријешен проблем плављења Поповог поља. То поље се и даље плави у периоду када РХЕ „Чапљина“ не смије да ради у турбинском режиму, због високих протока на доњем току Неретве. Наиме, када се у Неретви проток подигне на 1.400 m³/s РХЕ „Чапљина“ мора да обустави рад у турбинском режиму, да се не би погоршавало стање у долини Неретве. Тада престаје да функционише једини већи одводник из Поповог поља. Пошто и у условима најбољег управљања акумулације на Требишњици - Билећка и Требињска не могу да потпуно трансформишу поплавне таласе, већ само да их значајно ублаже, престанком рада РХЕ „Чапљина“ у турбинском режиму Попово поље се мора плавити, што је било познато и у условима планирања тог система, па се на плављења Поповог поља мора и убудуће рачунати у условима коинциденције великих вода на Требишњици и Неретви, али и ограничена плављења уз корито ријеке Требишњице у условима великих вода ријеке Требишњице. Реализација друге фазе развоја ХЕ

„Дубровник“, капацитета деривације око 100 m³/s у правцу мора, могла би значајно побољшати ситуацију, јер би се у том случају значајно смањила висина плављења и вријеме трајања плављења Поповог поља, али се не може искључити такав догађај у условима веома неповољних коинциденција великих вода на сливовима Требишњице и Неретве. На ту чињеницу морају да буду упозорени сви корисници тог простора, јер су они у обавези да локалним мјерама обезбједе своју заштиту од таквих екстремних догађаја, који се не могу у потпуности спријечити управљањем на узводним хидроенергетским објектима.

Радови на реализацији тунела између Дабарског и Фатничког поља, као и Фатничког поља и акумулације Билећа су финализирани изузев облагања тунела, а крајем 2013. године отпочели су радови на изградњи компезационог базена и канала у Фатничком пољу, који још нису завршени. Наведени радови имају примарни задатак да уреде и учине контролисаним и управљивим режиме вода у Дабарском и Фатничком пољу и створе услове за даљи рад на уређењу водних режима поља на Горњим Хоризонтима Источне Херцеговине.

Већ је раније наглашено, да уређење режима Обласног ријечног слива ријеке Требишњице треба рјешавати само у оквиру великих интегралних система на том сливу. Поред заштите од поплава путем великих интегралних система, у погледу заштите од брдских вода и повремених извора (еставела), неопходно је изградити и следеће објекте у карстним пољима:

Требињско поље

Регулација основног корита ријеке Требишњице од Перовића моста до ушћа Придворачког крака у дужини од 2,30 km
Регулација Придворачког крака у дужини од 2,89 km
Регулација Ћатовачког крака у дужини од 1,19 km
Изградња каналске мреже, у дужини од 5,00 km

Попово поље

Изградња секундарних и терцијалних одводних канала у дужини од 15,00 km

Мокро поље

Изградња одбрамбеног насипа на ободу Мокрог поља у дужини од 2,70 km
Изградња ободног канала „ОК-1“ у дужини од 1,50 km
Изградити секундарне канале у дужини од 3,00 km
Изградити пумпну станицу у Мокром пољу инсталисаног капацитета 2,00 m³/s

Љубомирско поље

Изградња мале акумулације на узводном дијелу тока ријеке Брове ради наводњавања и водоснабдијевања поља, запремине V=0,60 x 106 m3

Поред наведених регулационих радова на водотоцима, у погледу заштите од брдских вода и повремених извора (еставела) неопходно је изградити слиједеће објекте у Мокром пољу код Требиња:

Одбрамбени насип на ободу поља у дужини од 2,7
Доводни канал ДК-1 у дужини од 1,5 km и секундарне канале у Мокром пољу у дужини од 3 km.
Пумпну станицу у Мокром пољу инсталисаног капацитета 2 m³/s.

Бране и акумулације које представљају потенцијалну опасност

Уређење водних режима на Обласном ријечном сливу ријеке Требишњице, може се рјешавати само у оквиру великих интегралних система на тим сливовима. На сливу Требишњице, на том плану је учињен значајан помак реализацијом Билећке и Требињске акумулације, али даљи напредак у погледу управљања поплавним ризиком условљен је развојем хидроенергетског система Требишњице.

Даље побољшавање режима великих вода на Требишњици оствариваће се поступно, са реализацијом III фазе интегралног развојног пројекта - изградњом система Горњи Хоризонти и II фазе ХЕ Дубровник. Тај циљ се реализује истовремено са уређењем водних режима карстних поља, њиховом еколошком заштитом и привођењем коришћењу на горњим хорозонтима и растерећењем Поповог и Требињског поља због низводних ограничења на ПХЕ Чапљина. То се обавља у оквиру интегралног система, реализацијом вјештачких одводника, којима се превазилази проблем недовољних капацитета карстних понора и акумулација. На том принципу се предвиђа уређење већине карстних поља на такозваним, ниским, средњим и високим хоризонтима Источне Херцеговине. Изградњом акумулација Невесиње и Заломка на ријеци Заломци (чије воде подземним токовима отичу према изворима Буне и Бунице) обезбједиће се и заштита од поплава сада угрожених, прије свега, пољопривредних површина Невесињског поља. Ове акумулације чине окосницу система Горњих Хоризоната, а самим тим и значајне објекте за ХЕ „Дабар“ која се планира на ободу Дабарског поља.

Приоритете у погледу заштите од штетног дјеловања вода у наредном периоду треба усмјерити у санацију, реконструкцију и доградњу линијских објеката у карстним пољима, затим реконструкцију и доградњу каналске мреже (ободних канала и канала за унутрашњу одводњу).

Очигледно је да ће се због великих потреба и инвестиција морати приступити фазној реализацији пројеката, према приоритетима сачињених према вишекритеријумској анализи.

Могућност оштећења или рушења водозаштитних објеката, са посљедицама

Водни режими ријека Обласног ријечног слива ријеке Требишњице и карстних поља настају под утицајем модификованих маритимних режима падавина, те их карактеришу сљедеће особености:

Изузетно велика неравномјерност протока, изазвана великим сезонским неравномјерностима у падавинама, са кишама великих интензитета у јесењем и зимском периоду и са оскудним падавинама у вегетационом периоду;
Дренирање тих поља се најчешће обавља преко карстних формација (понора, вртача), са дијеловима подземних токова недовољне пропусне способности у периоду великих вода, због чега у периодима загушења долази до плављења карстних поља, што представља велику еколошку деструкцију и онемогућава њихово коришћење;
орографске и хидрогеолошке границе сливова се значајно разликују, због сложене мреже подземних карстних путева који често имају бифуркације, које омогућавају течење у разним правцима.

Проблем незаконите градње

Град Требиње не располаже евиденцијом о броју нелегалних (бесправно изграђених) објеката на свом подручју. Могуће рјешење за непланску изградњу је израда просторно- планске документације за подручја на којима су изграђени бесправни објекти, након чега би се могла вршити легализација објеката.

Бесправно изграђени објекти најчешће су угрожени поплавама. Поплаве су се дешавале у насељима – подручјима која се налазе у непосредној близини ријечног тока Требишњице.

Проблем неконтролисаног одлагања отпада

Ради трајне заштите приобаља и самог тока ријеке Требишњице, а везано за поплаве, потребно је у плану превентивног дјеловања израдити катастар постојећих и потенцијалних загађивача (крупни отпад, дивље депоније и сл.), са процјеном на утицај квалитета воде.

Стање и функционисање система за осматрање, обавјештавање и узбуњивање становништва угрожених подручја

На територији Града Требиња активан је систем за узбуњивање са 30 сирена којима се даљински управља из градског Центра за осматрање, обавјештавање и упозоравање. Систем покрива комплетну зону пројектованог плавног таласа на подручју Града и основна намјена му је узбуњивање становништва у случају поплава и елементарних непогода. У координацији са ЗП «Хидроелектране на Требишњици» градски Центар за ООиУ непрестано прати информације о нивоу ријеке Требишњице и протоцима воде са хидроелектрана на акумулацијама Горица и Гранчарево и по потреби може да активира сирене за узбуњивање-упозоравање становништва све одједном или по потреби појединачно, зависно од природе опасности. Осим конвенционалних сигнала за узбуњивање сирене се могу користити и као јавни разглас у сврху додатног обавјештавања и давања упутства грађанима.

Поред поменутог система Центар преко бесплатног броја 121 добија пријаве од стране грађана и надлежних служби о стању угрожености од вода на терену и те информаицје путем телефона или радио-везе просљеђује службама надлежним за интервенције. Градски штаб цивилне заштите преко Оперативног центра 121 редовно информише све надлежне службе о тренутном стању са поплавама. У циљу обавјештавања јавности везано за опасности од поплава активно се користе и средства јавног информисања тј. једна ТВ и двије локалне радио-станице, а обавјештавају се и повјереници ЦЗ по мјесним заједницама. ЈУ Екологија и безбједност града Требиња располаже својим возилом за обилазак и активности на терену и за потребе осматрања и обавјештавања грађана, а у координацији са више градских предузећа и организација може се организовати и већи број возила за потребе евакуације и по потреби ангажовати већи број грађевинских машина и материјала.

Активна клизишта и потенцијално опасни локалитети (број домаћинстава изложених ризику)

Клизање је кретање масе стијена или тла низ падину. Клизишта се могу догодити у било којој врсти стијена. Потенцијално клизиште се може препознати на темељу његове морфологије.

Клизање је природан процес обликовања рељефа или се јавља као посљедица људских активности, које нарушавају стабилност падина у брежуљкасто-брдовитим подручјима.

На подручју града Требиња нема клизишта који су директно везани за клизишта и поплаве.

Одрони – критичне тачке

Одрон је процес који настаје наглим откидањем и стропоштавањем стијенске масе низ стрме падине. Поткопавањем природним процесима (подземне воде) или бујичним полавама често доводи до одроњавања. Приликом кретања низ падину, материјал прелази дуг пут, крупни блокови се разбијају и уситњавају, а материјал се акумулира у подножју планине, брда или саобраћајнице, што је чест случај у Требињу.

Сценарио поплаве (брана Горица 635 < Q < 842 m3/s)

За систем управљања водама и посљедицама на град Требиње (урбани дио) посебно је битан проток на брани Горица. Услијед низа неповољних околности (екстремно великих падавина, топљење снијега у горњој Херцеговини и великих дотока у сливу Сушице, испадања из система ХЕТ-а централе у Плату) неопходно је испустити количину или проток од 635 <Q< 842 m³/s. Отежавајућа околност је што дотоци испод бране Горица су неконтролисани (нпр. извори Кнез и Кнегиња).

По симулацији за град Требиње на поменутом протоку је неопходно евакуисати читаво насеље Рупе и већи дио насеља Растоци. У овим насељима живи око 300 лица.

Хидрометеоролошка прогноза је неповољна и граду пријети проток од 800 m³ у секунди. Комуникације су отежане, дио путева је поплављен, у прекиду су телефонске везе. Проглашена је ванредна ситуација и наређена је евакуација насеља Рупе и Растоци. На терену су сви субјекти заштите и спашавања у ванредним ситуацијама (професионалне службе и цивилна заштита).

Професионалне службе претражују и евакуишу лица, припадници цивилне заштите по раније утврђеним коридорима их превозе у мјесто за евакуацију (Школска сала ОШ Вук Караџић у Полицама). Спортска сала је раније припремљена (смјештај, вода, лијекови, напајање електричном енергијом, храна).

Приједлог мјера и унапређења

Минималан број јединица – професионалне јединице, јединице и тимови цивилне заштите, добровољци, волонтери и лица по основу уговора

За хазард поплава, као и у већини других, први који интервенишу су професионалне јединице (ватрогасци, јединице и тимови цивилне заштите). Оперативан број професионалних ватрогасаца у ТВЈ је тренутно 32. У ВД Ластва и у њиховој ватрогасној јединици на располагању су 10 професионалних ватрогасаца. ТВЈ Требиње „покрива“ 24 сата на дан, 30 дана у мјесецу и 365 дана у години, што значи да ова јединица мора имати дежурну поставу у јединици за било који случај. То значи, да колико је год тешка ситуација на терену у јединици мора бити један број људи, често минималан, за тежи случај који се може јавити. Сви остали професионалци су на терену. ВД Ластва „покрива“ своју зону одговорности (Ластва, Ушће, Оровац, Бијела гора, Клобук), али по потреби помажу колегама у граду.

Требиње тренутно располаже са двије јединице цивилне заштите (ЈУ Екологија и безбједност с 21-ним човјеком и ХЕТ са 60 људи). Битно је напоменути да су припадници ових јединица чланови општих тимова за спасавање, који само могу радити опште послове. Нпр. не могу радити спашавање на води и под водом. ХЕТ у својој јединици има тим за спасавање на води и под водом (руковаоци чамца и рониоци – трећа лица).

По процедурама за спасавање приоритети су спасити животе људи, па спасити или умањити штету на имовини.

За конкретан сценарио, град Требиње у смислу људских капацитета, мора имати бројније стање. Кад се узме у обзир да се мора претражити терен, „извести“ и спасити људе, па спасити материјална добра, нпр. намјештај из кућа, а притом граду пријети поплава већих размјера, мора се планирати већи број припадника цивилне заштите. Број од 100 људи у овом граничном случају није довољан. Број од 200 људи би био оптималан. Шта урадити и које су могућности? Град Требиње има могућност за проширење ових капацитета кроз ангажовање јавних установа и предузећа. Електрохерцеговина, Електропривреда, Водовод, Комунално итд. с постојећом законском легислативом, могу имати своје јединице цивилне заштите.

Наравно, за овакав случај битан је и број стручног и волонтерског особља који би евакуисане људе прихватао на одређено евакуационо мјесто (О.Ш. Вук Караџић). Дом здравља, Општа Болница, Институт за јавно здравство, Црвени крст итд., су институције које би помогле у овом дијелу сценарија.

Кадровска обученост и координација је од пресудног значаја за сваки сценарио и за сваки хазард. Ланац командовања и координације би био градски штаб за вандредне ситуације према терену. Градски штаб мора имати на располагању стручна лица из свих области (спасавање и претраживање, евакуација, транспорт, средства везе и збрињавање). Командант штаба је Градоначелник, начелник штаба је лице које именује Градоначелник. Штаб може имати замјеника, кога опет именује Градоначелник.

Терен се дијели по секторима интервенција којима управљају за то обучена лица (спасавање и претраживање, евакуација, транспорт, збрињавање).

Додатна могућност за овај дио је и штаб за ванредне ситуације ХЕТ-а, као предузећа од посебног интереса, који има обавезу рада у ванредној ситуацији. Овај штаб може радити самостално или интегрално с градским штабом, али по законској хијерархији под командом градског штаба. Ако ради самостално командант штаба је директор предузећа.

Специјализована материјално-техничка средства

За поменути сценарио видимо да услијед поплава долази до прекида редовних веза. Важно је да градски штаб и људи на терену морају имати сталну комуникацију. Зато је неопходно што брже отклањање кварова на везама, али и алтернативни начини везе. Систем симплекс и дуплекс везе за град се мора обезбједити бар на линији штаб вође сектора. Посљедња варијанта, која није искључена је курирска веза.

Сви људи на терену морају посједовати личну заштитну опрему. Заједничка заштитна опрема би се користила за претраживање терена (специјализовани тим за спасавање на води и под водом). Граду су на располагању 4 десантна чамца и тим ронилаца ронилачког клуба

„Посејдон“. Десантни чамци као и сва опрема морају увијек бити у стању исправности. То значи редовна контрола кроз дане технике.

За овај сценарио и евакуацију неопходан је већи број транспортних возила (камиони и аутобуси), који би се користили. Припадници Полицијске управе би „регулисали“ сектор транспорта у саобраћајном смислу.

За смјештај евакуисаних лица (по сценарију око 300) било би неопходно обезбједити лежајеве и ћебад, затим, воду, храну и лијекове, уз медицински третман.

Могућност сарадње с другим јединицама локалне самоуправе

По свим позитивним законским прописима, за случај потребе, кад исцрпи своје могућности и капацитете, градски штаб може затражити помоћ од сусједних општина у РС. Оне су у обавези да помогну, на начин да не угрозе своју безбједност.

Обезбјеђење помоћи других нивоа власти (РС, БиХ, Србија, Хрватска, Црна Гора итд.)

Послије тражења помоћи од сусједних општина, градски штаб може затражити помоћ од других нивоа власти (Републичка управа цивилне заштите преко регионалне канцеларије у Требињу, Ватрогасни савез РС, Хеликоптерски сервис РС, Оружане снаге БИХ, Хидрометеоролошки завод РС). Републичка управа цивилне заштите ангажује „своје“ капацитете, нпр. спасилачки клуб Бук-Бијела. По европским процедурама, посредством Министарства безбједности БиХ, може се затражити и помоћ од европског центра за кризе у Бриселу, али и помоћ из сусједних држава.

II – НОРМАТИВНЕ И ОПШТЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПЛАНА

Одржати сједницу Градског штаба за ванредне ситуације (у даљем тексту: Штаб за ванредне ситуације) са субјектима од значаја за спровођење превентивних и оперативних мјера заштите и спасавања од поплава. На сједници усвојити:

а) План рада Штаба за ванредне ситуације на спровођењу превентивних и оперативних мјера заштите и спасавања од поплава у 2023. години,

б) План оперативног спровођења Плана активности са плановима ангажовања и активног учествовања, као и ажурним прегледима свих субјеката од непосредног значаја за заштиту и спасавање на подручју Града,

в) Анализу стања опремљености и обучености субјеката од значаја за заштиту и спасавање од поплава, а све у циљу правовремене припреме за спровођење планираних задатака,

г) Анализа реализације закључених уговора са привредним друштвима и другим правним лицима те другим субјектима од значаја за спровођење оперативних задатака,

д) Финансијски план Града за спровођење задатака из ове области.

ђ) Упознати градове/општине са главним оперативним планом одбране од поплава на подручју Обласног ријечног слива Требишњице, са прелиминарном процјеном ризика од поплава и достигнутим степеном израде мапа опасности од поплава.

Извршилац задатка: Штаб за ванредне ситуације.

Учесници: ЗП „Хидроелектране на Требишњици - ХЕТ“ АД Требиње, Служба ЦЗ, ТВЈ Требиње, ДВД Ластва, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице, Ронилачки клуб „Посејдон“, ДВД Бјеласица, ДВД Јасен-Моско, ДВД Зубци.

Рок: 01.03.2023. године.

Одржати радне састанке са привредним друштвима, другим правним лицима, удружењима грађана, предсједницима Савјета мјесних заједница и повјереницима заштите и спасавања у мјесним заједницама како би се извршиле припреме, дала стручна упутства и побољшала организованост и међусобна координација у спровођењу мјера заштите и спасавања од поплава.

Извршиоци задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

У сарадњи са: сви субјекти од значаја за заштиту и спасавање од поплава наведени у овом плану.

Рок: 15.03.2023. године.

Упознати удружења за заштиту природе, еколошка удружења, ронилачке и кајакашке клубове, извиђаче, планинарска друштва, омладинске и друге невладине организације са овим планом и планом оперативног спровођења Плана, њиховим циљевима и задацима и осмислити начин њиховог ангажовања на конкретним задацима и то медијски пропратити. На овај начин развијати свијест о потреби спровођења мјера заштите од поплава.

Извршиоци задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

у сарадњи са: Удружењима за заштиту природе, еколошка удружења, извиђаче, омладинске и друге невладине организације, ронилачке и кајакашке клубове.

Рок : 15.03.2023. године.

Одржавати и унапређивати ефикасан систем осматрања, обавјештавања и узбуњивања на подручјима повећаног ризика од поплава.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“

Служба ЦЗ, ЗП „ХЕТ“ а.д Требиње, привредна друштва - корисници хидросистема.

Учесници: Савјети МЗ, повјереници заштите и спасавања у МЗ, ЈУ „Воде Српске“ -

Сектор за обласни ријечни слив Требишњице, РУЦЗ РС, РХМЗ

Рок: Tрајни задатак.

Извршити инспекцијски преглед водозаштитних и осталих водних објеката и система који могу имати утицаја на безбједност људи и материјалних добара у случају великих и бујичних поплава, а којима газдују правна или физичка лица и наложити мјере за њихово текуће и инвестиционо одржавање.

Извршилац задатка: Одјељење за инспекције и послове комуналне полиције, Републичка управа за инспекцијске послове.

Учесници: Републичка управа за инспекцијске послове, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице, правна и физичка лица – корисници водних објеката, одјељење за комуналне послове, служба ЦЗ

Рок: 30.04.2023. године.

Извршити управни надзор над активностима и задацима који се односе на спровођење мјера заштите и спасавања, преглед аката и документације из области заштите и спасавања и пружање стручне помоћи, давањем стручних објашњења субјектима заштите и спасавања.

Извршилац задатка: Главни републички инспектор заштите и спасавања Републичке управе цивилне заштите.

Учесници: Град, привредна друштва и друга правна лица.

Рок: Трајни задатак.

Упознати становништво са могућим поплавама и њиховим посљедицама и о томе вршити благовремено обавјештавање путем средстава јавног информисања и промовисати кратки број за хитне ситуације 121.

Извршиоци задатка: Републичка управа цивилне заштите, Служба цивилне заштите,

ЈУ „Воде српске“, Републички хидрометеоролошки завод.

Учесници су: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, медији и Министарство управе и локалне самоуправе.

Рок: Tрајни задатак.

У циљу спровођења задатака и постизања веће ефикасности, а у складу са могућностима, планирати, припремити и реализовати додатно оспособљавање припадника јединица ЦЗ за заштиту и спасавање на води и под водом и јединице ЦЗ опште намјене, припадника ватрогасних јединица, као и чланова Штаба за ванредне ситуације у циљу оперативног спровођења планираних активности.

Извршиоци задатка: РУЦЗ РС, Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, ТВЈ Требиње, ВД Ластва.

Учесници: ЗП „ХЕТ“ АД, Ронилачки клуб „Посејдон“, ДВД- ови

Рок: Трајни задатак.

Одржати састанке са организацијама и службама од непосредног значаја за заштиту и спасавање од поплава и на истим размотрити којом динамиком се остварују задаци из овог плана.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

Учесници: ЗП „ХЕТ“ а.д, ТВЈ Требиње, ДВД Ластва, Ронилачки клуб „Посејдон“, РУЦЗ РС, ДВД Бјеласица, ДВД Јасен-Моско, ДВД Зубци, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице и други субјекти од значаја за заштиту и спасавање од поплава наведени у овом плану.

Рок: 30.04.2023. године.

III– СПРОВОЂЕЊЕ МЈЕРА ПРЕВЕНТИВНОГ ДЈЕЛОВАЊА

Редовно чистити и одржавати шахтове, канале и корита свих водотока на подручју града Требиња.

Извршиоци задатка: Одјељење за стамбено-комуналне послове, АД „Комунално“, ЈП „Водовод“ а.д, ЗП „ХЕТ“ а.д, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице и остали корисници.

Учесници: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, Одјељење за инспекције и послове комуналне полиције, ТВЈ

Рок: Tрајни задатак.

У складу са утврђеном листом приоритета деминирања у 2022. години, извршити деминирање критичних површина уз корита водотока, односно у непосредној близини канала, насипа и других водозаштитних објеката, дајући приоритет оним мјестима на којима је најчешће долазило до изливања воде.

Извршиоци задатка: РУЦЗ РС, БХ МАК, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

Учесници: ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Рок: 31.12.2023. године.

Обезбиједити потребне количине насипног материјала, вреће за пијесак, алат и пловна средства, како би се обезбиједили услови за ефикасно дјеловање у случају поплава.

Извршилац задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, ЈУ Воде Српске, ЗП ХЕТ а.д, Комунално а.д Требиње.

Учесници: ЗП „ХЕТ“ а.д, ТВЈ Требиње, ДВД Ластва, ДВД Бјеласица, ДВД Јасен-Моско, ДВД Зубци, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице, РК Посејдон

Рок: 01.03.2023. године.

Спријечити неконтролисано одлагање смећа у водотоцима и око њих.

Извршилац задатка: Одјељење за инспекције и послове комуналне полиције, Републичка управа за инспекцијске послове.

Учесници: Републичка управа за инспекцијске послове, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице.

Рок: Трајни задатак.

Спријечити непланску експлоатацију шљунка из водотока и око њих.

Извршилац задатка: Одјељење за инспекције и послове комуналне полиције.

Учесници: Републичка управа за инспекцијске послове, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице, ЦЈБ Требиње , ЗП ХЕТ а.д.

Рок: Трајни задатак.

Спријечити изградњу стамбених и других објеката на критичним подручјима.

Извршиоци задатка: Одјељење за инспекције и послове комуналне полиције.

Учесници: Републичка управа за инспекцијске послове, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице, ЗП „ХЕТ“ а.д, Служба ЦЗ, Одјељење за просторно уређење

Рок: Трајни задатак.

С циљем превентивног дјеловања, односно смањења ризика од поплава у годишњим и дугорочним плановима планирати финансијска средства потребна за санацију и одржавање постојећих односно изградњу нових водозаштитних објеката.

Извршиоци задатка : Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, ЈУ „Воде Српске“

Учесници: ЗП „ХЕТ“ а.д, , РУЦЗ РС, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице, одјељење за просторно уређење и други субјекти од значаја за заштиту и спасавање од поплава наведени у овом плану.

Рок: Трајни задатак

Поправка путева до водозаштитних објеката који се користе у одбрани од поплава,

дајући приоритет оним мјестима на којима најчешће долази до излијевања воде.

Извршилац задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, Одјељење за стамбено комуналне послове.

Учесници : ЈУ „Воде Српске“, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, „Херцеговина путеви“ а.д.

Рок: 15.04.2023.

За вријеме повећане/непосредне опасности од поплава, свакодневно пратити хидрометеоролошку прогнозу.

Извршилац задатка: Републички хидрометеоролошки завод.

Учесници: ЗП „ХЕТ“а.д, Метеоролошка станица Требиње, РУЦЗ РС, ЈУ „Екологија и безбједност“.

Рок: По потреби.

Када надлежан орган усљед непосредне опасности од поплава донесе одлуку о поступању по мјерама из главног оперативног плана или плана приправности и нареди предузимање неопходних оперативних мјера заштите и спасавања, ЈУ „Воде Српске“ и градови кроз општине обавезни су Републичкој управи ЦЗ свакодневно достављати извјештаје о стању на угроженом подручју.

Извршилац задатка: ЈУ „Воде Српске“, Служба цивилне заштите.

Учесници: РУЦЗ.

Рок: По потреби.

Сагледати могућност ангажовања материјално-техничких средстава из сусједних локалних заједница, уколико се укаже потреба за њима.

Извршилац задатка: Штаб за ванредне ситуације.

Учесници: РУЦЗ РС.

Рок: 01.03.2023.

У условима непосредне опасности од поплава, свакодневно, а по потреби и више пута дневно, достављати РУЦЗ РС извјештаје о стању угрожености од поплава, предузетим мјерама и друге релевантне податке.

Извршилац задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“- Служба ЦЗ.

Учесници: РУЦЗ.

Рок: По потреби.

Преко телефонског броја 121 примати и просљеђивати информације о природним и другим несрећама које могу угрозити људе и материјална добра и о томе обавјештавати подручно одјељење РУЦЗ РС.

Извршиоци задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“- Служба ЦЗ, организације, предузећа и сва правна и физичка лица.

Учесници: РУЦЗ.

Рок: Одмах по настанку елементарне непогоде и друге несреће.

За вријеме повећане/непосредне опасности од поплава, режим рада и дежурства ускладити са степеном опасности. Сходно томе, у данима високог ризика, обавезно планирати и спроводити непрекидно дежурство и предузимати и друге потребне мјере.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Воде Српске“, РУЦЗ, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, привредна друштва и други субјекти од значаја за заштиту и спасавање од поплава.

Учесници: Субјекти од значаја за заштиту и спасавање града.

Рок: По потреби.

У условима ванредних околности, када је немогуће постићи потребне ефекте са расположивим снагама и средствима, затражити помоћ од РУЦЗ РС.

Извршилац задатка: Штаб за ванредне ситуације, Служба ЦЗ

Учесници: РУЦЗ РС.

Рок: По потреби.

Извршити отклањање техничких и других недостатака на возилима и опреми потребној за извођење акција заштите и спасавања од поплава. Руководиоци наведених привредних друштава су обавезни да обезбиједе људство које ће руковати машинама. О свакој евентуалној неисправности или немогућности ангажовања истих, дужни су одмах обавијестити Штаб за ванредне ситуације или ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

Извршиоци задатка: ЗП „ХЕТ“ а.д, ТВЈ Требиње, ДВД Ластва, ДВД Бјеласица, ДВД Јасен-Моско, ДВД Зубци, а.д „Комунално“, ЈП „Водовод“ а.д, „Бејат“ ДОО, „Херцеговина путеви“ а.д, „Павићевић“ ДОО, „Сига“ ДОО, „Апис“ ДОО и друга привредна друштва и правна лица одређена Одлуком Градоначелника Требиња (акт Градоначелника, број 11-022-8/14, од 20.02.2014. године), а која су обавезна поступати у складу са одредбама члана 23. Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама.

Учесници: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, РУЦЗ.

Рок: 01.03.2023. године.

Утврдити услове, организацију и начин ангажовања тешке грађевинске механизације у смислу подршке акцијама заштите и спасавања од поплава.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, ЈУ „Воде Српске“.

Учесници: РУЦЗ РС.

Рок: 01.03.2023. године.

Задужује се РУЦЗ да обезбиједи предуслов за ангажовање Оружаних снага БиХ ради пружања помоћи у акцијама заштите и спасавања од поплава на подручју РС.

Извршилац задатка: РУЦЗ, Служба ЦЗ

Учесници: Штаб за ванредне ситуације, Министарство одбране БиХ.

Рок:01.03.2023.

Ажурирати базу података са материјално-техничким средствима која би се користила у акцијама заштите и спасавања људи и материјалних добара од поплава и са њиховим руковаоцима.

Извршилац задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

Учесници: привредна друштва и друга правна лица одређена Одлуком Градоначелника Требиња (акт Градоначелника, број 11-022-8/14, од 20.02.2014. године), а која су обавезна поступати у складу са одредбама члана 23. Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама.

Рок: 01.03.2023. године.

Планирати и реализовати, у складу са могућностима, набавку додатних средстава и опреме за јединицу ЦЗ за заштиту и спасавање на води и под водом.

Извршиоци задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, ЗП „ХЕТ“ а.д, ТВЈ Требиње, ДВД Ластва.

Учесници: Ронилачки клуб „Посејдон“, Планинарско друштво „Вучији зуб“, Спелолошко друштво „Зелена брда“.

Рок: Трајни задатак.

Ангажовање Хеликоптерског сервиса Републике Српске за евакуацију угрожених грађана и достављање пакета са храном , средствима за хигијену и лијековима угроженим грађанима у случају да због поплава буду угрожени животи грађана или да не буду у могућности да набаве основне животне намирнице.

Извршиоци задатка: Хеликоптерски сервис Републике Српске.

Учесници: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ и РУЦЗ.

Рок: По потреби.

Редовно и благовремено путем домова здравља и апотека, становништву у угроженим подручјима, обезбиједити довољне количине потребних лијекова и медицинских средстава за вријеме трајања евентуалне угрожености од поплава. Редовно извјештавати Министарство здравља и социјалне заштите о снабдјевености угроженог становништва лијековима и медицинским средствима да би Министарство, у случају неопходности, предузело потребне мјере и активности из своје надлежности.

Извршиоци задатка: Градски штаб, Служба за ЦЗ.

Учесници: ТВЈ Требиње, ДВД Ластва, ДВД Бјеласица, ДВД Јасен-Моско, ДВД Зубци, Дом здравља Требиње, Општа болница Требиње, ГО Црвеног крста Требиње, РУЦЗ РС.

Рок: По потреби.

Утврдити организацију, односно уговором дефинисати начин ангажовања грађевинске механизације и радне снаге за евентуалну хитну израду насипа ради заустављања ширења поплава. С тим циљем ЈУ „Воде Српске“ израдиће спискове грађевинске механизације којом располажу на основу закљученог уговора за извођење радова и набавку средстава и опреме приликом редовне и ванредне одбране од поплава у РС са предузећима која имају потребну механизацију и опрему за сва поплавна подручја према ГОП-у и која је додатно потребна те ће их доставити градоначелнику, који ће извршити ангажовање грађевинске механизације, у складу са својим овлашћењима.

Извршиоци: ЈУ „Воде Српске“, Град-Служба ЦЗ.

Учесници: РУЦЗ, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Рок: 01.03.2023.

IV – СПРОВОЂЕЊЕ МЈЕРА ОДГОВОРА

У случају повећане/непосредне опасности од поплава, хитно сазвати сједницу Штаба за ванредне ситуације, као и проглашење ванредне ситуације на подручју града.

Извршилац задатка: Комадант штаба.

Учесници: чланови штаба

Рок: Према потреби.

За вријеме повећане/непосредне опасности од поплава, свакодневно више пута у току дана пратити водостај ријеке Требишњице и испуштање воде на брани Горица, као и стање на другим критичним подручјима.

Извршилац задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

Учесници: ЗП „ХЕТ“ а.д.

Рок: Према потреби.

За акције заштите и спасавања људи и материјалних добара од поплава на територији града Требиња ангажовати материјално-техничка средства са којима располажу предузећа и установе чије је сједиште на подручју града Требиња.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

Учесници: ЗП „ХЕТ“ а.д., ТВЈ Требиње, ВД „Ластва“, АД „Комунално“, „Бејат“ ДОО, ЈП „Водовод“ а.д., „Херцеговина путеви“ а.д., „Павићевић“ ДОО, „Сига“ ДОО, „Апис“ ДОО и друга привредна друштва и правна лица одређена Одлуком Градоначелника Требиња (акт Градоначелника, број 11-022-8/14, од 20.02.2014. године), а која су обавезна поступати у складу са одредбама члана 23. Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама.

Рок: Према потреби.

Организација узбуњивања и давања упутстава за дјеловање у случају елементарне непогоде.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“, ЈУ „Воде Српске“.

Рок: У складу са процјеном ситуације.

Људство и машине распоређивати према потребама.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

Рок: Према потреби.

Перманентно пратити могућност снабдијевања становништва основним животним намирницама и предузимати правовремене мјере за допремање пакета хране угроженом становништву.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

Учесници: ГО Црвеног крста, РУЦЗ РС.

Рок: У току елементарне непогоде.

Перманентно пратити здравствено стање становништва на угроженим подручјима, достављати потребне лијекове и санитетски материјал, у случају потребе, ангажовати јединицу ЦЗ за пружање прве медицинске помоћи за збрињавање болесних.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ.

Учесници: Савјети МЗ, повјереници заштите и спасавања у МЗ, Дом здравља, Општа болница, ГО Црвеног крста, Центар за социјални рад, РУЦЗ РС.

Рок: У току елементарне непогоде.

Обезбјеђивање функционисања везе, без обзира на временске или било какве друге услове.

Извршиоци: Привредна друштва која се баве пружањем телекомуникационих услуга на подручју РС, Град, Служба ЦЗ.

Учесници: РУЦЗ, Министарство саобраћаја и веза.

Рок: Трајни задатак.

У случају да поплаве буду таквих размјера да се са расположивим људством и механизацијом не могу успјешно реализовати предвиђени задаци, изнаћи могућност ангажовања додатних снага и затражити помоћ од РУЦЗ РС.

Извршилац задатка: Штаб за ванредне ситуације.

Учесници: РУЦЗ РС.

Рок: У току елементарне непогоде.

Право измјене рада машина на терену предвиђеним овим Планом задржава Штаб за ванредне ситуације.

Извршилац задатка: Штаб за ванредне ситуације.

Рок: У току елементарне непогоде.

Доношење наредбе о мобилизацији расположивих људских и материјално-техничких капацитета града у случајевима када се адекватан одговор не може пружити са капацитетима органа и институција, чија је то редовна дјелатност.

Извршилац: Градоначелник или Штаб за ванредне ситуације.

Учесници: Чланови Штаба за ванредне ситуације.

Рок: У складу са планом мобилизације.

Упућивање захтјева за ангажовање капацитета Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Извршилац : Влада Републике Српске, Републички штаб за ванредне ситуације ако је активиран

Учесници : Штаб за ванредне ситуације града, Републичка управа цивилне заштите, Министарство одбране и Оружане снаге БиХ.

Организација прихвата оперативних снага и средстава међународне помоћи, упознавање истих са тренутном ситуацијом, ангажованим снагама и средствима и додјела општег задатка.

Извршиоци : Влада Републике Српске, Републички штаб за ванредне ситуације ако је активиран

Учесници : Штаб за ванредне ситуације града, Републичка управа цивилне заштите.

Издавање наредбе за евакуацију, организација евакуације и збрињавање угроженог становништва.

Извршилац задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“.

Учесници: РУЦЗ.

Рок: У складу са планом евакуације.

Спровођење хигијенско-епидемиолошких и здравствених мјера заштите на угроженом подручју.

Извршилац задатка: Штаб за ванредне ситуације, Дом здравља, ЈЗУ Институт за јавно здравство.

Учесници: Министарство здравља и социјалне заштите, Штаб за ванредне ситуације

Рок: У складу са планом евакуације.

V – СПРОВОЂЕЊЕ МЈЕРА ОПОРАВКА

Након повлачења воде из поплављених подручја, организовати дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију тих подручја.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија безбједност“

Учесници: ЗП „ХЕТ“ АД, ТВЈ Требиње, ДВД Ластва, ДВД Бјеласица, ДВД Јасен-Моско, ДВД Зубци, Ронилачки клуб „Посејдон“, РУЦЗ РС, ЈУ „Воде Српске“ - Сектор за обласни ријечни слив Требишњице и други субјекти од значаја за заштиту и спасавање од поплава наведени у овом плану.

Рок: У складу са процјеном ситуације.

Санирање посљедица на материјалним добрима на којима је причињена штета.

Извршиоци задатка: Град, грађани, органи и институције, привредна друштва и друга

правна лица.

Рок: у складу са процјеном ситуације.

Процјена штете настале усљед елементарне непогоде на нивоу града.

Извршиоци задатка: Штаб за ванредне ситуације, ЈУ „Екологија и безбједност“.

Учесници: РУЦЗ.

Рок: У складу са процјеном ситуације.

Предузимање мјера на санацији посљедица и опоравку од елементарне непогоде пружање помоћи угроженим са нивоа града, у складу са могућностима.

Извршиоци задатка: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ, ТВЈ Требиње, ДВД Ластва, ДВД Бјеласица, ДВД Јасен-Моско, ДВД Зубци.

Учесници: Угрожени субјекти.

Рок: У складу са процјеном ситуације.

VI – ИЗВЈЕШТАВАЊЕ О СПРОВОЂЕЊУ АКТИВНОСТИ ИЗ ПЛАНА

О реализацији задатака из овог плана извршиоци задатака дужни су до 15. децембра 2023. године доставити извјештај Републичкој управи цивилне заштите са приједлогом мјера за унапређење плана.

Извршиоци: ЈУ „Екологија и безбједност“ - Служба ЦЗ

VII – ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Извршиоци задатака утврђени овим планом дужни су, у оквиру својих надлежности, реализовати и друге задатке из домена заштите и спасавања од поплава кроз све фазе: превентива, одговор и опоравак, а који ће за резултат имати спречавање настанка или ублажавање посљедица елементарне непогоде изазване поплавом.
Извршиоци задатака утврђени овим планом дужни су, у оквиру властитог буџета и из осталих извора, обезбиједити финансијска средства потребна за њихову реализацију.
План активности у припреми и спровођењу мјера заштите и спасавања од поплава на подручју града Требиња у 2023. години ступа на снагу даном доношења.

Градоначелник

_____________________________

Мирко Ћурић , дипл. ек.