ТРЕБИЊЕ │ У виноградима АД „Агрофин“ почела је берба грожђа, а на 165 хектара под засадима винове лозе очекује се род између милион и 1,2 милиона килограма различитих сорти, кажу за Радио Требиње у овом акционарском друштву.
Директор „Агрофина“ Драган Анђелић каже да је шардоне на површини од 1,5 хектара већ је обран, да сутра креће берба мерлоа и смедеревке, те да ће овогодишњи род бити изузетног квалитета.
„Вријеме је заиста погодовало - нема болести, шећери су прилично високи, а и самом резидбом су лани одредили да род буде око 20 процената мањи у односу на просјек, што се такође повољно одразило на квалитет“, каже Анђелић за Радио Требиње.
Анђелић каже да је већ уговорена продаја преко 950 тона грожђа, а купци су, осим требињских винара, и две велике винарије из западне Херцеговине, а јавили су се и винари из Бијељине, Загреба и Неума.
Додаје да неће бити проблема са пласманом, тим прије што постоје информације да је грожђе из Македоније, чији је увоз претходних година био и највећа конкуренција херцеговачким виноградарима, ове године „подбацило“ квалитетом.
„Тако да и не осјећамо конкуренцију. То су купци који траже квалитет и ми гледамо да испоштујемо тај квалитет. Испоштовали смо све требињске винарије, а и оне ћемо које са јаве накнадно, али то морају да учине одмах. И мале купце поштујемо исто као велике“, додаје он.
Анђелић истиче да се цијене ове године крећу од 0,70 КМ за килограм смедеревке, до 1,15 КМ за вранац.
„Цијена мерлоа, који је ове године најквалитетнији, је 1,05 КМ, а нешто је нижа пошто нам је циљ да привикнемо купце на ову сорту, која је веома погодна за мијешање са вранцем“, објашњава Анђелић.
На берби грожђа већ се пријавило око 120 берача, углавном Требињаца, због чега, додаје Анђелић, ове године неће бити приморани на „увоз“ радне снаге из околних мјеста.
Анђелић истиче да су виногради и техничка оператива некадашњег „Агрокопа“ у стечају купљени у прилично запуштеном стању, због чега власнике данашњег „Агрофина“ и у наредним сезонама очекују озбиљни инвестициони подухвати – нова улагања у механизацију, обнову виноградарске инфраструктуре, проширење система за наводњавање, те занављење старих засада.
Р.С.
