Округлим столом на тему „Књижевно дјело Анђелка Анушића“, у Билећи је отворена културна манифестација Ћоровићеви сусрети писаца „Српска проза данас“.
О књижевном опусу Анушића дискутује десетак истакнутих књижевника, писаца и књижевних критичара. Анушић је награђен прије петнаест година на Ћоровићевим сусретима писаца у Билећи, за роман „Прозор отворен на висибабу и кукурјек“. Према ријечима Милоша Ковачевића, професора на Филолошком факултету у Београду, Анушић је дошао у фокус онога што доноси српска књижевност двадесет првог вијека. Како каже, ова књижевност има једну карактеристику која је одваја од књижевности 20 вијека. Главна тема су грађански ратови који су били деведесетих година крајем прошлог вијека, прогон Срба из Крајине, ратови у БиХ.
„Скоро читав Анушићев књижевни опус, настао је на проблемима егзодуса Срба из Српске Крајине. Анушић је један од писаца који ће оставити биљег у Српској књижевности, јер представља нови поглед на ратне и поратне прилике Српског народа у Хрватској и БиХ. Оставиће један нови траг који ће сигурно бити посебан аспект историје српске књижевности у двадесет првом вијеку“, нагласио је Ковачевић.
Анушић је до сада написао четрнаест романа и деветнаест збирки пјесама. Ковачевић је додао да се међу његовим дјелима највише издваја последња збирка пјесама под називом „Платно“ која описује судбину Срба и којом се показују сви усуди историје над Србима.
Округли сто сваке године окупи истакнуте књижевнике који говоре о награђеном добитнику Ћоровићеве награде из претходних година. Сваке године, на сусретима писаца промовише се Зборник радова са претходних сусрета, који је према ријечима потпредсједника СПКД „Просвјета“Николе Баћевића, веома значајан.
„Зборник ће бити промовисан сутра и то је врло значајна литература. Уколико неко жели да се упозна са књижевним дјелом награђеног писца, све може да прочита у Зборнику, детаљно написано“, додао је Баћевић.
Округли сто у Билећи отворио је начелник општине Миодраг Парежанин који је истакао да је и сам годинама био учесник ове културне манифестације, када је као директор школа дочекивао књижевнике. Истакао је важност Ћоровићевих сусрета писаца и историчара за нашу општину, а учесницима је пожелио много успјеха у раду, те да се у Билећи осјећају угодно.
Ћоровићеви сусрети одржавају по двадесет шести пут. Упоредо са сусретима писаца у Билећи, и у сусједном Гацку у току је обиљежавање 26. Међународног научног скупа историчара.
