У требињском Музеју Херцеговине, данас је одржана 48. Скупштина Српског археолошког друштва и почео годишњи скуп археолога, који је окупио око 300 регионалних и међународних стручњака из ове области.
Скупштину и скуп археолога, свечано је отворио Никола Селаковић, министар културе Републике Србије у присусутву Жељке Стојичић, министра просвјете и културе РС, Слађане Скочајић, начелника Одјељења за културу Града Требиња те представника Српског археолошког друштва и археолога из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Хрватске, Сјеверне Македоније и Велике Британије.
Министар Селаковић је истакао да је Српско археолошко друштво друго најстарије српско струковно удружење, које окупља археологе не само из читавог српског културног простора него и много шире.
Он је рекао да је овај скуп у Требињу један од најважнијих скупова у РС у овој години те да је посебно значајан за српску археологију.
„Овај скуп је важан зато што ове године прослављамо 160 година археологије у Србији, од 1865. године када су вршена прва археолошка ископавања. Археологија је изузетно важна. Србија је земља у којој се све више гради, а када долазите у земљу у којој се доста гради онда знате да се у тој земљи много тога и археолошки изучава и да је археологија и те како активна у посљедњој деценији у Србији. Она је једна озбиљна спона наше садашњости, наше будућности са нашом прошлошћу. Богато културно-историјско насљеђе које баштини и Србија и Република Српска било би незамисливо без археолошке струке“, рекао је Селаковић.
Он је додао да за њега представља част и професионални изазов то што Србија и ресорно министартво могу да помогну културној заједници у Републици Српској.
Жељка Стојичић, министар просвјете и културе РС је навела да је веома значајно што се овај скуп одржава управо у Херцеговини која обилује значајним археолошким локалитетима.
„Херцеговачка регија је препозната као таква и потребно је обезбиједити додатна средства да би се овдје отворило једно одјељење које би се искључиво посветило тим локалитетима, њиховом истраживању, презентовању и очувању", нагласила је Стојичићева.
Она је навела да ће у наредном периоду ресорно министарство радити на изради нових закона и подзаконских аката који се тичу културног насљеђа.
„Требало би да идемо у израду нових закона уз иницијативу директора Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, а посебно подзаконских аката, који још нису уређени. Они су у фази тражења консултаната, који ће помоћи да би ти правилници били корисни и употребљиви и да дају резултате”, навела је она.
Адам Црнобрња, предсједник Српског археолошког друштва је рекао да ће на овогодишњем скупу археолога бити 88 стручних реферата. Он је истакао је овај скуп највећи скуп археолога у цијелом региону и други пут се одржава у Републици Српској.
„ Археологија је мало специфична струка. Већи дио године смо по теренима, тако да нам је ово јединствена прилика да се састанемо да попричамо не само о нашим истраживањима, него о свему ономе што археологија јесте, јер ми смо проткани кроз економију, политику, инфраструктуру, а битно је и да људи схвате шта ми то радимо да би то подржали. Херцеговина је веома археолошки богата, Требиње се понудило да овај скуп буде овдје одржан и мислим да ће ово имати велики значај за Републику Српску. Слиједи велика промјена закона и подзаконских аката, потпуно другачије поимање археологије, чему она све може да користи, јер она може да носи велике развојне могућности", рекао је Црнобрња.
Током три дана, биће представљени радова из области археологије, одржане секције за праисторијску, класичну, средњовјековну археологију те секције за заштиту археолошког насљеђа, биоархеологију као и сесије археолошка истраживања, заштита и културне перспективе утврђења и одбрамбених система на Балкану и иновативне технологије даљинске детекције у археологији.
Скуп археолога у Требињу трајаће до суботе 31. маја.
