sljive.jpg (139 KB)

АКО сваког дана поједете 12 шљива, и тако два месеца, знатно ћете спустити ниво лошег холестерола у крви, тврде научници. Поред тога, ојачаћете кости и смањити ризик оболевања од рака дебелог црева.

Антиоксиданси из шљива уништавају слободне радикале који могу да доведу до оксидације холестерола, која знатно повећава ризик од можданог удара или високог холестерола.

Шљива обилује и влакнима и зато је незаобилазан избор у случају отежаног пражњења и затвора. Дихидрокси-фенил изатин је један од састојака шљиве, због којег, између осталих, ово воће има лаксативни учинак.

Има података који указују да 100 грама шљива дневно у периоду од три месеца знатно повећа маркере у крви који показују повећање густоће костију.

Шљиве имају низак гликемијски индекс, што значи да могу да помогну у контроли нивоа шећера у крви и тако смање ризик од дијабетеса типа 2. Оне могу, показала су истраживања, да смање и ниво триглицерида и глукозе у крви, а за то је заслужан лутеин. Такође, флавоноиди у шљивама смањују ризик од отпорности на инсулин, а позитивно утичу и на инсулинску осетљивост.

Шљиве су богате и бакром. Овај минерал у људском организму одговоран је за стварање везивних протеина ткива - колагена и еластина. Стога се може рећи да је шљива важна не само за јачање костију, већ и зидова крвних судова, мишићних влакана и коже.

У ово доба године шљиву би требало јести свежу јер садржи витамине Ц, Б6, Б2, Б3, К, магнезијум, гвожђе, калцијум и чак 240 милиграма на 100 грама калијума. Калијум у шљивама има добар утицај на крвни притисак, као и на здравље срца. Овај минерал одговоран је да не дође до згушњавања тромбоцита, процес који је узрок за атеросклерозу и друге болести срца.