У селу Чаваш у Поповом пољу код Требиња служен је помен за 101 мјештанина овог села кога су прије 80 година усташе убиле и бациле у јаму, а тада је страдало више од двије трећине становника овог села.
Међу жртвама злочина били су жене, стари и ђеца, а ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине.
Помен је поред спомен-костурнице, гђе су сахрањени земни остаци страдалих, служио парох љубињски Саша Kојовић, а присуствовали су потомци страдалих.
Парох Kојовић рекао је током помена да је ово мјесто огромна светиња која никада не смије бити заборављена и подсјетио на страдање српског народа у овом селу, наводећи да је од 150 становника села страдао 101 мјештанин.
"Kао што је било у раној цркви, без обзира на то колико су убијали мученике само зато што су хришћани, хришћанство је на крви мученика увијек поново ницало", рекао је Kојовић.
Једна од потомака страдалих, која је данас присуствовала помену, је и Магдалена Kруљ, унука Влајка Милетића, чији су прва супруга и троје ђеце бачени у јаму.
Она је рекла Срни да су тијела страдалих бачена у плитку јаму подно села.
"Ексхумирани су 1956. године и сахрањени у заједничку спомен-костурницу. Тај споменик је био ту до 1993. године када су га поново усташе разрушиле, а онда га је блаженопочивши владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије са мјештанима скупио и пренио код манастира Тврдош, гђе се и данас налази", рекла је Магдалена Kруљ.
Међу српским породицама које су пострадале током овог злочина су Михићи, Милошевићи, Мијатовићи и Милетићи.
"Данас, 80 година након злочина, осјећања су помијешана будући да у овом селу сада живи само троје становника старијих људи, а било их је 150. Данас је овђе са нама био и потомак јединог преживјелог овог злочина, Божидара Михића - Бобо Михић који је дошао из Kанаде", рекла је Магдалена Kруљ.
