Маслинари требињске регије Попово поље ове године имаће рекордни род маслина, јер, како кажу у породици Ћук, која већ двије и по деценије полако повећава своје засаде у селу Величани, по стаблу ће имати и по 20 килограма плода.
Шта је допринијело добром роду маслина у Величанима?
Наводњавање кап по кап: Обезбиједило је воду током дугог сушног периода.
Вишегодишњи засади: Значајан број стабала стар је између 20 и 25 година.
Различите сорте: Породица узгаја Облицу, Ластовку, Истарску бјелицу и друге сорте.
Опрашивачи: Према ријечима породице, имали су добре услове за опрашивање.
Калемљење: Дио старијих стабала Облице прекалемљен је на Левантинку.
Дугогодишње искуство: Породица готово 25 година прилагођава узгој локалним условима.
Шта је тајна доброг рода?
Они и не крију тајну доброг рода, јер је, како каже Неђо Ћук, све у наводњавању, с обзиром на то да су ове године и маслињаци и виногради имали довољно воде, системом "кап по кап".
"Имали смо заиста дугачак период сушног љета и дуготрајну врућину, али је наводњавање одржало добар род, па су и виногради и маслињаци дали оптимум по свим параметрима", каже Неђо, додајући да је значајан број њихових маслина старости од 20 до 25 година, што их сврстава у најстарије засаде маслина у требињској општини.
С обзиром на то да је Попово поље познато по узгоју винове лозе и аутохтоних херцеговачких житарица, бојажљиво су почели улагати у маслине, без ичије помоћи.
Страх од неуспјеха
"Када си већ први у неком послу - постоји и тај страх од неуспјеха, па смо испочетка били опрезни, али је данас наше задовољство веће када смо видјели да смо оправдали инвестицију наводњавања", додаје Неђо
Сада породица Ћук на простору од око пола хектара, на неколико парцела, има више од 120 стабала маслина, засађених од 2001. до прошле године.
Неђина снаха Светлана додаје да су најприје засадили прве узгојне резнице код куће прије двије и по деценије.
Стогодишња стабла сорте облице
"Стогодишња стабла сорте облице могу се пронаћи у овом дијелу Поповог поља, па смо одатле узимали и прве резнице за ожиљавање, успут се учећи на сопственим грешкама. Затим смо дошли до првих увозних сорти, претежно италијанских, а имали смо и добре опрашиваче, тако да је род био добар, а ми смо га наводњавањем успјели одржати, тако да данас имамо пристојан род са скоро 20 килограма по стаблу ластовке или истарске бјелице", додаје она.
Додаје да је њен супруг Манојло њихове најстарије облице дјелимично прекалемио на левантинке, тако да оне, у сродништву, на једном стаблу, дају изванредне резултате.
Манојло, међутим, додаје да су сва та ожиљавања, калемљења, садња нових сорти, производили и успоне и падове у њиховом маслинарењу, тако да су и они сами прошли кроз мноштво колебања и неизвјесности за ових 25 година.
Маслина ти је ко мајка
"Наша је велика породична срећа да се и у нашем случају маслинарства потврдила тачном једна стара народна пословица која каже: Маслина ти је ко мајка - када год одеш од ње можеш јој се вратити када год хоћеш и добити поново плодове свог рада, а лоза ти је ко жена - ако једном одеш - не враћај се више."
Тако смо некако и ми, за ових 25 година, живјели са нашим маслинама, често лутајући и губећи самопоуздање. Били су то пионирски почеци којих се сада присјећамо, али свјесни да смо постигли значајан успјех и дошли до добрих резултата у производњи маслиновог уља", додаје Манојло.
Позивајући се поново на народну мудрост која каже да ће маслину мало искористити онај ко је сади, већ је то труд за унучад, он додаје да се нада да ће потомци, ако буду хтјели, сигурно бити успјешнији од њих барем за онолико колико им преци буду оставили.
У породици Ћук немају потешкоћа са продајом, ни маслина, ни маслиновог уља, али ни осталих својих пољопривредних производа, јер све продају на штанду испред своје куће у Величанима, док једини проблем који за сада имају представља тај што маслиново уље циједе у Федерацији БиХ, надајући се да ће ускоро и Требиње имати своју уљару.
