Градоначелник Требиња Мирко Ћурић данас је, на пријему за дјецу која су се са родитељима доселила у Требиње из свих дијелова свијета, представио привредне потенцијале града, програме подршке породици и истакао шта је привукло људе да из разних крајева свијета дођу у Требиње и овдје наставе живот.
„То су ствари на које смо ми у Требињу навикли и више их и не примјећујемо, а веома су важне - безбједност, култура, спорт, породичан живот, све оно што породицу држи на окупу. Трудићемо се да све то што је значајно и даље унапређујемо, јер нам је породица у првом плану, што смо показали и програмима подршке породици“, истакао је Ћурић и осврнуо се на даљи развој Требиња.
„Kолико год да је добро бити туристички град, с друге стране је и изазов да се не изгуби сопствени идентитет. Желимо да знамо ко смо, коме припадамо и ко су нам били преци и урадићемо све да то сачувамо. Свим нашим грађанима, онима који генерацијама живе овдје, али и свима који су дошли и који ће тек доћи у Требиње, пружићемо подршку за све оно што им је неопходно за квалитетнији живот. Требиње годинама задржава број становника на око 30.000, а тежићемо да их буде 50.000“, рекао је Ћурић.
Младен Шкобо је са супругом, која је поријеклом са Јамајке, и са петоро дјеце из Kанаде доселио у Требиње, које сматрају много бољом средином за одгајање дјеце.
„Требиње је у том погледу оаза традиционалности и повезаности српске културе са данашњим временом. Породици се овдје много свиђа, а већ сам их током живота у Kанади упознао са нашим обичајима, са крсним хљебом, погачом, сармом... Kћерка је дивно прихваћена у Основној школи ’Свети Василије Острошки и Тврдошки’, коју похађа, а комшилук нам је срдачан“, каже Шкобо.
Данијела Бохата из Чешке каже да је Требиње изабрала за живот из неколико разлога.
„Дошла сам овдје због близине мора, планина и много спортских могућности за дјецу. Такође, овдје је сачуван прекрасан свакодневни живот домаћих људи, који шетају и дању и ноћу, а трг је стално ’жив’. Поред свега што сада јесте, желим да Требиње буде и град умјетника и пјесника. На овом мјесту се може сачувати оно здраво и нормално што нам треба за одгој дјеце“, истакла је Бохата.
У наш град је посљедњих година, са својим породицама, доселило преко 50 дјеце, из земаља окружења, али и из Шведске, Швајцарске, Аустрије, Чешке, Словачке, Велике Британије, Русије и Kанаде.
