Учесници Световасилијевског сабора у Никшићу данас су Приједлог закона о слободи вјероисповијести, о којем Скупштина Црне Горе треба да почне расправу 24. децембра, прогласили Законом против Православља и затражили да се одустане од новог отимања имовине црквама и вјерским заједницама и поштује њихова аутономија.
Са Сабора је захтијевано безусловно законско или уговорно признање и уважавање постојања вишевјековног историјског континуитета и правног субјективитета Митрополије црногорско-приморске, епархија будимљанско-никшићке, захумско-херцеговачке и милешевске и свих црквених правних лица у складу са канонским правом.
Учесници сабора су навели да, као слободни људи и грађани, захтијевају закључивање уговора са Владом Црне Горе којим би се, равноправно и под суштински истовјетним условима садржаним у уговорима закљученим са другим црквама и вјерским заједницама, регулисала питања од заједничког интереса.
Затражено је и доношење закона о реституцији и праведној надокнади бесправно одузете црквене имовине и одустајање од новог отимања имовине црквама и вјерским заједницама, као и на Уставу и међународним стандардима засновано законско регулисање и поштовање аутономије цркава и вјерских заједница.
"Све ово захтијевамо не као привилегије за себе него као опште право за све цркве и вјерске заједнице. Да оправдамо себе пред Богом, Светим Василијем и историјом, пред прецима и потомцима, понављамо завјет Тројичинданског сабора и понављамо да ћемо чувати, обнављати и бранити све наше светиње", надови се у прогласу који је прочитао владика диоклијски Методије.
Према његовим ријечима, закон о слободи вјероисповијести, који је у процедури, крши сва темељна начела и стандарде демократског и цивилизованог законодавства у овој области.
Он је навео да је начело слободе вјероисповиједања битно угрожено, прије свега, најављеним отимањем храмова и црквене имовине, начело неутралности државе је исмијано већ тиме што је питање Цркве постало ствар програма владајуће партије, а начело једнаког правног третмана, које у реалности одавно не постоји, сада треба да се озакони на штету Православне цркве.
Данас у Црној Гори, каже владика Методије, власт хоће на мјесто Бога да постави себе и партијску државу, те да зато пориче Бога и гази њихова права, па тиме и њихова слобода губи своје утемељење и смисао.
"Данас у Црној Гори држава не допушта уставом загарантовану слободу вјере, нарочито Православној цркви – Митрополији црногорској која је родила Црну Гору, јер хоће да религију и Цркву функционализује у сврху своје идеологије, стварајући своју `аутокефалну Цркву` у духу лењинизма и стаљинизма", напоменуо је владика Методије.
Он је додао да "секуларна држава насљедница безбожног титоистичког система, чини нешто што ни тај систем није урадио - законско отимање храмова и имовине Цркве представља гажење повеља средњовјековних и каснијих владара, до Црнојевића и Николе Петровића, као и бројних завјештања појединаца и братстава кроз вјекове".
"Заснивати Закон на историјској лажи, као да је наводно Црногорска митрополија — Црква, укинута нестанком Краљевине Црне Горе /1918/ значи игнорисање одлуке Светог Синода Краљевине Црне Горе /16. децембар 1918/ којим је ова Митрополија, прва од некадашњих епископија од Турака укинуте Пећке Патријаршије /1766/ обновила јединство Пећке Патријаршије, што је потврђено и од Васељенске Патријаршије /1922/", подсјетио је владика Методије читајући проглас.
Прије прогласа, прочитано је и писмо које је папа Фрања упутио Његовој светости патријарху српском Иринеју, те писма подршке од васељенског патријарха Вартоломеја, Синода Руске православне цркве, те од свештенства манастира Хиландар.
Световасилијевски или Велики црквено-народни сабор у Никшићу организовала је Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, поводом владиног Приједлога закона о слободи вјероисповијести који предвиђа одузимање имовине Српске православне цркве у Црној Гори.
У саборни храм Светог Василија Острошког у Никшићу стигле су мошти Острошког Чудотворца којима ће се данас поклањати вјерници.
Свету архијерејску литургију служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи рашко-призренски Теодосије, милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, пакрачко славонски Јован,бихаћко-петровачки Сергије, захумско-херцеговачки Димитрије, диоклијски Методије, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством и свештеномонаштвом.
Црногорски портал Ин4с јавља да је око 20.000 људи присуствовало сабору у Никшићу, док полицијске процјене казују да је тај број значајно мањи. Скуп је прошао без инцидената.
Вјерни народ из свих крајева Црне Горе и окружења и даље пристиже у Никшић на цјеливање моштију светитеља.
