У оквиру кампање „Не затварајмо очи! Заштитимо дјецу на интернету“, у Требињу је данас одржана панел дискусија о безбједности дјеце на интернету, која је намијењена како дјеци и младима тако и одраслима.
Стефан Личина, шеф Службе за односе са јавношћу компаније М:тел је рекао да је Требиње четврта дестинација гдје је одржана ова друштвено-одговорна кампања, коју компанија М:тел реализује у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Плавим телефоном.
„Циљ ових панел дискусија јесте да подстакнемо јавност, да увежемо све субјекте овог друштва да разговарамо о безбједности дјеце на интернету. Бавимо се генерално темом заштите дјеце на интернету, односно задатком који би требало да поставимо за све субјекте овог друштва како бисмо наше најмлађе чланове, дјецу али и младе у средњим школама, заштитили од опасности које вребају на интернету. Знамо да ни једна кампања неће успјети да промијени негативну статистику са којом се боримо када је ријеч о безбједности на интернету и проблемима са којима се дјеца суочавају али се надамо да ћемо барем овим серијама панел дискусија успјети да подстакнемо на нова размишљања првенствено код родитеља којима је негдје ова кампања и намијењена али и код наставног особља који ће кроз своје програме унаприједити образовање и само дигитално описмењавање наших најмлађих становника“, навео је Личина.
Kомпанија М:тел има нову услугу сигурног нета која подразумијева да сви корисници услуга мобилне телефоније могу на сигуран начин да претражују интернет и могу својој дјеци, односно најмлађим укућанима, да филтрирају одређену категорију садржаја за коју сматрају да није пожељна и примјерена за њихов узраст.
„Цијена те услуге на мјесечном нивоу је 1,17 конвертибилних марака, сматрамо да је то симболична цијена за оно што корисник добија“, каже Личина.
Маја Kовачевић, психолог „Плавог телефона“ је навела да се на Плави телефон најчешће јављају дјеца али је 35 одсто од укупног броја свих савјетодавних информативних позива од стране родитеља.
„Родитељи нам се најчешће јављају како би разговарали о безбједности дјеце на интернету, често њихова дјеца доживљавају злостављање на интернету и они нису информисани шта они могу да ураде, како да поступе у тим ситуацијама. Ми их информишемо како да поступе у смислу шта је потребно да прикупе, сачувају од података, коме даље да се обрате, којим надлежним институцијама“, каже Kовачевићева.
Она је навела да савјетодавна линија Плави телефон постоји већ 11 година и да су до сада имали око 70.000 позива и преко 7.000 упита преко „чет“ савјетовања.
„Важна информација је да укупан број свих пријава сумње на насиље у ових 11 година износи око 250. Све пријаве сумње на насиље просљеђујемо надлежним институцијама, полицији, центрима за социјални рад, омбудсманима за дјечија права. Оно што смо примијетили у посљедње три године јесте да је број позива на тему сајбер насиља повећан, имали смо и до пет пута више позива у односу на раније периоде“, каже она.
Истиче да имају јако добру сарадњу са надлежним установама.
„У већини ситуација од њих добијемо повратну информацију, у смислу шта су они предузели за рјешавање случајева које смо им прослиједили“, навела је она.
Зорана Kопривица, дипломирани социолог Центра за социјални рад Требиње је истакла да до сада нису имали ни један пријављен случај сајбер насиља.
„Уколико би било таквих пријава Центар за социјални рад би поступио по протоколу о заштити дјеце од насиља, занемаривања и злостављања уз максималну подршку дјетету стварајући неко сигурно окружење са осталим актерима заштите за то дијете“, рекла је она.
Ове панел дискусије су одржане и у Сарајеву, Мостару и Тузли.
