Поводом 100 година од подизања капеле на Клобуку, данас је у част клобучким јунацима у овом мјесту пуном историје одржан пригодан програм.
Организатори програма били су Град Требиње, Удружење добровољаца и ратника ослободилачких ратова, потомака и поштовалаца Требиње – Клобук, Удружење Граховљана „Стара Херцеговина“ и Завичајно удружење „Владика Сава Косановић“ Бањани те епархије Захумско – Херцеговачка и приморска и Будимљанско – Никшићка. Свештеници из двије епархије служили су Свету божанствену литургију и парастос јунацима. У костурницу су положени вијенци, а одржан је и Час историје.
У свом обраћању предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак је истакао да је Клобук мјесто од изузетног значаја за историју Србије и Црне Горе.
„Клобук има изузетан значај за историју Херцеговине и Црне Горе. На овом мјесту, народ са обје стране границе, стао је на пут аустроугарским освајачима, штитећи своје достојанство, своју породицу и кућни праг. Данас смо ту да одамо поштовање њиховом труду и огромној жртви, али и да се подсјетимо да само заједништвом, ослоњени једни на друге, можемо сачувати своју слободу, као и културне, економске, политичке и остале легитимне интересе“, рекао је Бањак.
Испред града Никшића обратио се Никола Горановић. Историјски час су држали професор Лука Кешељевић и Илија Бакоч, а у културном програму наступили су гуслари Никола Косовић и Ђорђе Стевовић, као и етно пјевачица Марија Ратковић.
"Костурница се почела градити 1922. године. Подузетници мајстори су били Раде и Милош Гргуревић из Никшића. Каменоресци су били Ђуро Гргуревић, Радов отац, Саво Ковачевић из Божурева брда, Божо Тасовац из Требијова, Божо Пејановић из Рапти, Саво Пантовић са Зубаца и Јанко Бијелић из Суторине. Новац за изградњу капеле и костурнице дали су људи из Херцеговине и Црне Горе, а највише наши земљаци из Америке.
Радови на капели и костурници су завршени 5. новембра 1924. године. Покупљено је 174 посмертних остатака војника, који су погинули у Црногорској војсци, и у костурницу сахрањено.
Свечано отварање било је 8. новембра 1924. године, на Митровдана. Објекат је освјештао владика Гаврило Дожић а објекат је свечано отворио и генерал Јовановић, командант Требиња.
