Традиционална промоција издавачке дјелатности из позоришног живота региона, четвртог дана Фестивала фестивала, подразумијевала је представљање Часописа за позоришну уметност „Театрон“, број 207/208, публикованог у оквиру издавачке дјелатности Позоришног музеја Србије, који већ припрема нови број.
Овај часопис, који траје већ више од пола вијека, по много чему је необичан, јер, и поред свих потешкоћа које се дешавају уопште у култури, успијева да опстане највише захваљујући ентузијазму уредништва, редакције и сарадника.
Весна Буројевић, директор Позоришног музеја Србије, каже да се, након дугогодишњег уредничког посла који је обављао Радомир Путник, дошло до ситуације у којој се трагало за сталним уредником, како се не би изгубио континуитет излажења и научно бодовање и у томе су успјели прошлогодишњим двобројем.
„Тако смо све то сагледали и ријешили да сами урадимо други двоброј за 2024. годину, у којој се десила и ситуација да нам је преминуо и претходни директор Момчило Ковачевић, кога смо сви веома вољели и цијенили, па смо један велики блок у `Театрону` посветили њему. Поносни смо и на то што су нам се сви његови сарадници одазвали на сарадњу, јер је сарађивао са многима, бавећи се и филмским сценариом, и позориштем, писао је сценарије и за дјечију емисију `Коцкица`, тако да смо добили један диван дио `Театрона` посвећен њему“, казала је Буројевић.
Појашњавајући да, на основу научног блока, часопис добија поене који га рангирају у овој озбиљној дјелатности, Буројевић додаје да овакав један часопис рангира и сам Музеј у ред респектабилнијих националних установа, па се мора водити рачуна и о разноврсности садржаја.
„Имамо заиста разноврсне текстове, који се баве и историјом нашег театра и великанима попут браће глумаца, Николе и Славка Симића, попут студије о претпремијери `Дон Пасквале`, која је била 1924, па преко разних научних текстова који се баве фестивалима у Србији, БИТЕФ-ом и Стеријиним позорјем. Будући да се у сваком броју `Театрона` нађе и драма која није објављивана, овога пута смо објавили `Мигранткиње` аутора Александре Гловацки, а ту су и прикази неколико књига, где су заступљена значајна имена, попут Светозара Пајића, Светислава Јованова, Александра Миловановића. Такође смо се опростили и поздравили са свим колегама који су нас напустиле у периоду између изласка два броја `Театрона`, а међу њима су Рада Ђуричин, Радмила Бандић и њих још неколико“, резимирала је Буројевићева.
Додаје да је веома поносна на сарадњу са младим људима, а то су најчешће студенти са Филолошког факултета и Факултета драмских уметности.
„Код нас долазе млади истраживачи, па са њима договарамо да оно што истражују и објаве код нас, затим молимо професоре који такође истражују и са којима се дружимо да нам препоруче своје студенте и тако налазимо сараднике и текстове. То је сада већ постала пракса, шири се круг пријатеља Музеја и `Театрона`, а када добијемо бодовање - мислим да ћемо имати много већи број тих сарадника, јер ће тада више њих жељети да будемо сарадници“, појашњава Буројевић.
Напомињући да су у овом двоброју задовољили све оно што су зацртали као издавачи „Театрона“, она на крају додаје да се приводи крају и ускоро излази нови број, са новим главним и одговорним уредником Бошком Сувајџиђем, професором на Филолошком факултету.
