У част жене која је утемељила модерну српску режију и дала јединствен печат позоришту, филму и телевизији, Музеј позоришне уметности Србије је, у оквиру пратећег програма Фестивала фестивала, у Требињу представио изложбу "Соја Јовановић – позоришно дело", аутора Александре Милошевић, музејског савјетника.
Kако је, отварајући изложбу, истакла Весна Буројевић, директор Музеја позоришне уметности Србије, изложба је омаж позоришном, али и филмском стваралаштву познате српске редитељке, која је прва режирала играни филм и била једна од најистакнутијих умјетница 20. вијека.
"Соја Јовановић је преко 50 година режирала у позоришту, била је веома модерних схватања, имала је пуно идеја, инноватор, оснивач Београдског драмског позоришта, а по мени је најзначајнија по томе што је инсистирала на комедији, јер је, по њеним изјавама, и сама жељела комедију – чист смијех и чисту забаву, и у томе итекако успијевала. Сви њени сарадници су срећни што су сарађивали с њом и када су имали отварање ове изложбе, прије двије године, на којој је било глумаца свих генерација, сви су причали са великим осмијесима, разгаљени, срећних лица, а да не набрајамо којих је све великих лица било”, истакла је Буројевић.
Напомињући да је и њен животни пут био пун анегдота и интересантан, са многим врсним интелектуалцима у породици, у којој је најпознатији био њен дјед-стриц, сликар Паја Јовановић, а дјед дворски фотограф, Буројевићева је истакла да је Соја Јовановић имала срећу да одраста уз такве великане, са којим су се дружили и многи српски писци, попут Бранислава Нушића.
“Нушић, Стерија и Сремац – то су њени омиљени аутори, односно писци – комедиографи, па она у комедији просто плива, једноставно је комедија њен начин изражаја. Сјетимо се серије `Извињавамо се, много се извињавамо`, `Попа Ћире и попа Спире` у њеној режији и других”, додала је она.
Подсјећајући да је Соја Јовановић, захваљујући утицају дједа фотографа, вољела раздраганост боја и утицај свјетлости, Буројевићева каже да се то види и на нијансама фотографија ове изложбе, иако су слике у црно-бијелој техници.
Говорећи о значају Музеја позоришне уметности Србије, који баштини и публици касније представља све наше значајне позоришне умјетнике, проф. др Милован Здравковић је на отварању изложбе истакао да се у овој установи не прескаче нити један умјетник важан за српско позориште.
“Овога пута је представљена једна значајна редитељка, која је оставила траг и на позориште, телевизију и филм, па је у том смислу ова изложба још значајнија и као потврда да настављамо њеним путем, оно што је она утабала раније”, истакао је Здравковић.
Начелник Одјељења за културу Града Требиња Слађана Скоћајић каже да је и очекивано било да се ова изложба отвори у Требињу, гдје су шездесетих и седамдесетих година снимани бројни филмови, а међу њима и они чији је редитељ управо била Соја Јовановић.
“То је добра повезница са старим временима и једна слутња да ће се у Требињу опет снимати филмови, да ће овдје бити филмски студио. Са друге стране, морам рећи да смо одлучили, с обзиром на дугогодишње трајање нашег фестивала, да сваке године урадимо подсјећање на некога ко је допринио квалитету Фестивала, па ће, надамо се, догодине наш гост бити глумица Мира Бањац, која је изразила жељу да нам дође”, додала је Скочајићева.
