Недјеља, 20. јул - ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА, 19:30 часова - Отварање изложбе “Соја Јовановић - позоришно дело”, аутора Александре Милошевић, савјетника у Позоришном музеју Београд.
„Позориште је мој почетак и моја права вокација, прва моја љубав и основа мога знања. Говорећи о позоришту, мислим на моју везаност за говорни језик, за лепу реч, за књижевност.
У позоришту сам играла све те личности у комадима које сам режирала. Обожавам сваку позоришну пробу од читалачке до генералне.“
Соја Јовановић
„Соја Јовановић успоставила је модерне темеље позоришне, филмске и телевизијске режије, и деценијама је била међу централним ствараоцима нашег културног живота. Помињана је као значајна жена у нашој култури, али без комплетног осврта на поједине сегменте њеног рада или пак на стваралачки опус.
Музеј позоришне уметности Србије посветио је Соји Јовановић вече у оквиру циклуса „Позориште у сећању савременика” 8. децембра 1997. како би јој се указало поштовање и истакао значај њеног дотадашњег рада. Уз Соју, учествовали су и Радослав Лазић, редитељ, театролог и професор, Милосав Мирковић и Александар Милосављевић, позоришни критичари. Вече је у целости пренесено у тематском блоку часописа Театрон број 103 (1998) у издању Музеја. Тада је, такође, у оквиру музејског програма „Театротека”, премијерно приказан филм – Поп Ћира и Поп Спира из 1982. године.
Стручна јавност јој се током њеног живота није довољно одужила.
Неправедна запостављеност добија свој епилог 2022. када се уједно обележавају годишњице њеног рођења и смрти. Да би се то донекле исправило, ове године поново се осветљавају њен значајан рад и јединствена и духовита личност. У Дому Јеврема Грујића Соја је представљена у оквиру изложбе „Великанке српске културе”, чији су аутори Бранка Цонић, директорка Дома Јеврема Грујића, и Ружица Опачић, историчарка умјетности. У мјесецу њеног рођења, у Музеју Југословенске кинотеке, отворена је изложба „Соја Јовановић – снови у боји” посвећена првој редитељки играног филма, аутора Ирине Кондић, кустоса.
Управо зато што је Соја Јовановић прва и значајна у многим остварењима, неопходно је да јој узвратимо на трајнији начин. Изложбе, вечери и сећања су пролазни. Град у којем је рођена и стварала захвалио јој је скромним спомен-обележјем на углу улица Максима Горког и Његошеве, 27. јуна 2014, аутора Младена Божовића. Клупе, жардинијере и застакљену фонтану дизајнирала је Јована Милетић, архитекта. Ипак, награда која би заслужено носила име Соје Јовановић још није установљена ни у једној области њеног стваралаштва којим нас је задужила. Зато је важно да за почетак позоришна награда „Соја Јовановић“ за комедију буде у разматрању у скорој будућности.
Као кровна институција историје позоришне уметности, Музеј заокружује 2022. годину изложбом о театарском стваралаштву редитељке Соје Јовановић. Поставка у Јевремовој 19 наставиће своја путовања по Србији и тако оживети Сојино дело које се не завршава у календарској години поменутих годишњица.“
(из каталога изложбе „Соја Јовановић – позоришно дело“)
