Претпосљедњег фестивалског дана и посљедње вечери Пратећег програма Фестивала фестивала, у кино сали Културног центра Требиње су представљена издања Позоришног музеја Војводине и то „Театар протусловја“, „Нови наратив“, „Позориште Јовице Савића“ и часопис „Нити“.
У питању је, како је на промоцији рекао театролог Зоран Максимовић, само дио богате издавачке дјелатности Позоришног музеја Војводине, у којем, између осталог, од 2003. године постоји научни пројекат са 15 редакција и свака редакција, у оквиру свога домена, објављује књиге.
„То су научни пројекти који за резултат имају да, након истраживања, буду објављени, тако да имамо књиге које су из сфере драмске књижевности, позоришних инсценација, опера, балет, луткарско позориште, алтернативно позориште. Једноставно, гледамо да заступимо све видове нашег позоришног стваралаштва, тако да настојимо да објавимо око дестак наслова током једне године. Свакако, имамо и две периодичне публикације, а то је `Алманах позоришта Војводине`, који излази сваке године од 1966. и документационог је карактера, са свим научним подацима релевантним за постојање и траг у времену у некој представи, па га доста користе научни радници. Такође, имамо часопис `Нити`, којег је важно истакнути зато што је то једини часопис у окружењу који се бави луткарством, а код нас је први и једини до сада. Он се бави проблематиком луткарског позоришног стваралаштва и уопште стваралаштва за децу. Ту је и текст о Зорану Ђерићу, истакнутом члану ове редакције који је био и уредник `Нити`, чији је нови број у припреми“, истакао је Максимовић.
Он је навео да Позоришни музеј Војводине издаје и већ редован Зборник, који се бави такође феноменом истраживања позоришног стварања за дјецу, а који се сваке године промовише на Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици.
Подсјетио је и на великог српског редитеља Јоцу Савића, коме се, како је рекао, клањала цијела Европа, а који је у Минхену је 1899. године основао Шекспирову позорницу и за 21 годину редитељског рада режирао 311 представа, односно 335 различитих комада и сматран је једним од најбољих европских редитеља.
„Књига `Позориште Јоце Савића` говори о револуционарном подухвату овог нашег великог и прослављеног редитеља који је изумио `шекспирову позорницу`, а која је у свијету прихваћена као реформа сцене. Исто тако, о његовом животу и дјелу говори друга књига, која је веома богата, а коју је писао професор Душан Рњак, насловивши је са `Човек коме се клањала Европа`, зато што је то тако заиста и било. Имамо и књигу `Нови наратив` аутора Марине Миливојевић Мађарев, у којој се говори о тумачењу историје у нашим драмским дјелима у осамдесетим и деведесетим годинама двадесетог вијека док књига `Театар протусловја`, познатог српског драматурга Петра Грујичића, доноси ново ишчитавање свих драмских дјела Јована Стерије Поповића`, навео је на промоцији Максимовић, појашњавајући да Стеријин драмски опус јесте централна тема ове књиге, али се око ње преплићу и оне његове многобројне активности које су значајне за Стеријино дјело.
Он је на промоцији кратко представио још нека издања Позоришног музеја Војводине, попут изложбене дјелатности, као и различитих каталога, међу којим је истакао онај од 160 страница о Стеријином позорју, те мапу овога музеја, на којој су унесени подаци о музејској грађи, са заступљеним свим областима позоришта.
„Имамо овдје изложених и других наслова, каталога и изложби, и новијих и старијих, па је важно поменути издање `И би драма`, каталог изложбе о седамдесет година Стеријиног позорја, која је, ево, тек недавно представљена на Стеријином позорју“, додао је Максимовић.
