Поводом обиљежавања два вијека Матице српске, најстарије српске културне и умjетничке институције, која је старија и од Српске академије наука и уметности, у пратећем програму 69. Фестивала фестивала у Требињу промовисан је „Зборник Матице српске за сценске уметности и музику“, чији је главни уредник др Зоран Максимовић.
Зборник је, како је на промоцији рекао др Максимовић, покренут још 1987. године као часопис оријентисан претежно ка историјским, естетичким и теоријским проучавањима позоришне и музичке, као и филмске умјетности, у коjем се објављују искључиво оригинални научни радови – из театрологије, музикологије, етномузикологије, историје и теорије филма.
„Посебна пажња посвећена је питањима развоја ових умјетности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Зборник је отворен за ауторе различитог научног интересовања, за сараднике у земљи, из центара са територије бивше Југославије и из иностранства. Отворен је и према млађим сарадницима, којима се пружа прилика да своје прве радове објаве управо у Зборнику“, рекао је др Максимовић.
Појаснио је да све радове који стигну у редакцију оцјењују два стручна рецензента, а по потреби и више њих, те да се штампа на српском језику, ћириличним писмом, са резимеом на енглеском, док се радови пристигли на неком од других свјетских језика штампају у оригиналу, са резимеом на српском.
“Садржаји часописа компонују се у три рубрике: 1. научне студије, 2. архивска грађа, мемоарски прилози , 3. прикази и некролози. Приликом утврђивања садржаја Зборника, текстови су распоређени хронолошки и тематски, од зависности материје коју сарадници обрађују. Прве двије рубрике имају сажетке, кључне ријечи и резиме“, додаје др Максимовић, напомињући да сви објављени текстови имају УДК број по међународној библиотечкој класификацији, а сваки број има именски регистар.
Изразивши се сликовито о Матици српској, као пчелињем саћу које сакупља највеће благо свих српских простора, др Лука Кецман је на промоцији истакао да су таква била и седморица оснивача ове институције, који су дошли из свих српских крајева, почев од Херцеговине, Баната, Бачке, Хрватске, Црне Горе, свјесни да се само културом и умјетношћу српство може одбранити.
„Они су одреаговали на покушај гашења Сербскога летописа, данас Летописа Матице српске, који је основан 1824. године и који у континуитету траје до дана данашњег, пуне 202 године. Не постоји такав часопис у Европи и свијету, а ово је прилика да се и овдје проговори о томе, иако имам информацију да ће се посебан програм уприличити и у Требињу, у оквиру ове велике и значајне прославе“, истакао је доктор Кецман.
Нагласивши да се све ово вријеме у Матици ради на исти начин, он тврди да у томе и јесте „рецепт“ успјеха.
„Наравно, зато што је у питању тај један стабилан приступ, што би рекли спороходно, али то буквално својим резултатима рада руши све. Дакле, Десет векова српске књижевности излази већ годинама и то је просто један подухват који ће да остави иза себе једно огромно писано благо. Без обзира на то што смо имали разноразна издања, оно ће се показати као изузетно капитално. И све остало што иде – неко би рекао иде мало споро. Да, али је резултат изузетан“, додао је др Кецман.
На промоцији је речено и то да Зборник излази два пута годишње у обиму око 25 ауторских табака, а размјеном доспијева у стотињак библиотека свијета, док је његов бесплатан приступ омогућен интернет издањем у ПДФ формату на сајту: http:www.maticasrpska.org.rs/category/katalog-izdanja/naucni-casopisi/zbornik-matice-srpske-za-scenske-umetnosti-i-muziku/.
