Након изложбе „Родоначелници српског театра“, којом је неформално започео Фестивал фестивала, исти аутор, проф. др Милован Здравковић, промовисао је и своју брошуру са идентичним називом, а ради се о једној врсти каталога поменуте изложбе.
„Ја сам прво хтио да направим баш каталог, али, како се посао развијао и када су моји сарадници и издавачи видјели шта је у питању – то се претворило у једну брошуру којој смо додали рецензију, моју биографију, као и неке текстове који говоре о развоју позоришта код Срба и наравно биографије које смо узимали из Позоришног музеја и Енциклопедије Српског народног позоришта. Тако смо направили нешто што може да буде и едукативно, да крене од ове брошуре, па да се даље истражује, а кога интересује позориште, ко хоће да се бави истраживањем позоришта - може да буде и информативно“, истакао је на промоцији аутор Милован Здравковић.
Каже да је брошура идеално полазиште за озбиљно истраживање првих српских глумаца, редитеља, писаца и уопште многих личности из српског позоришта.
Ова брошура се може допунити и проширивати, попут многих његових књига, као што су „Позориши речник“, или „Анегдоте и цртица из позоришног живота“, које је и у Требињу промовисао на протеклим фестивалима, а које су доживјеле још неколико проширених издања.
„Моје колеге су овдје у једној креативној расправи поменуле нека имена која су значајна и која сам ја превидио, попут, рецимо, великог глумца и истраживача о коме ћемо причати у петак, а то је Јоца Савић. Ја га немам овдје зато што је Јоца Савић више радио у Европи и уопште није радио у Србији, али су наши глумци код њега ишли на школовање. Дакле, у неком будућем, проширеном издању, може се очекивати и он и доста оних које треба да додамо“, казао је Здравковић.
Театролог Зоран Максимовић је увјерен да ће, знајући Здравковића, у будућности бити урађено и неколико проширених издања ове брошуре, мада је, како додаје, и ово што је урађено доста завидан посао.
„Милован Здравковић је стварно урадио завидан посао, јер је то и истраживачки и лексикографски посао, обухвативши велики број имена, а све су то људи веома важни за историју српског театра, и не само српског, од оца српског позоришта Јоакима Вујића – до Зорке Тодосић. Ту је, наравно, и Лаза Телечки, који је био у оно вријеме један од најобразованијих глумаца и редитеља, као и Димитрије и Драгиња Ружић, Марта Тодосић, те Милка Гргурива, највећа српска трагеткиња (кажу до дана данашњег) и други. Он је обухватио и драмске писце, те је, поред Јоакима Вујића, наведен и Јован Стерија Поповић, Коста Трифковић, Лаза Костић и многи други, кроз чије је биографије Здравковић написао и историју српског позоришта“, навео је проф. др Максимовић.
Напомиње да је сам аутор спознао да у брошури недостају нека имена, али ће сада, како додаје, бити лако радити када је Здравковић направио основу.
„На ту основу ће се надограђивати са другим, исто важним именима за историју позоришта“, додао је Максимовић.
Аутор изложбе и брошуре проф. др Милован Здравковић је похвалио требињску штампарију „Принт шоп“ који су, како каже, урадили портрете боље него они који су били урађени у Београду.
