blago-cara-radovana.jpg (56 KB)

Гост првог јесењег издања емисије “Благо цара Радована” био је Предраг Бјелошевић, књижевник, драмски писац и преводилац, предсједник Удружења књижевника РС, добитник овогодишње "Кочићеве награде” за цјелокупно књижевно дјело писано на српском језику.

Као аутор тридесет књига различитих жанрова, један је од најзначајнијих савремених српских стваралаца, чији богати књижевни опус обухвата поезију, прозу, драмско стваралаштво, преводилаштво и антологичарски рад.

Поезија је његова превасходна одредница. Уз оригиналну поетику и језичку раскош, његове стихове одликује снажан умјетнички израз и посвећеност српском пјезику, писму и културном идентитету.

“Као писцу рођеном и укоријењеном у Кочићевом завичају, ова награда не представља само изузетну част. Кочићево име обавезује на више, јер је одавно и међу писцима и народом постало синоним слободе, патриотизма, језика и моралне непоколебљивости”, рекао је Бјелошевић за Радио Требиње.

Поручио је да је Петар Кочић свевремен јер су пред друштвом остала иста питања - шта значи човјекова слобода, правда, бити свој на своме, говорити својим језиком и писати својим писмом.

Међу бројним домаћим и међународним признањима, Бјелошевић је, још као млад пјесник, овјенчан наградом Требињских вечери поезије 1978. године за књигу “Горка слад”, а поновни долазак у Дучићев град, поводом књижевне вечери, која је крајем септембра организована у Народној библиотеци Требиње, доживљава као подсјећање на незаборавно вријеме.

“Требиње од тада носим у срцу, као што то само може млад пјесник који је овјенчан првом великом књижевном наградом. Награда Требињских вечери поезије за најбољу прву књигу поезије у БиХ, о чему је одлучивала тадашња Академија наука Босне и Херцеговине, отворила ми је сва књижевна врата на широком простору Југославије”, присјећа се Бјелошевић.

За себе каже да је пјесник два вијека, а за поезију истиче да је “сами смисао и љепота”. На књижевној вечери у Народној библиотеци Требиње управо су промовисани избори његове поезије из 20. и 21. вијека – “Нада, путоказ” и “Други начин”. Међу преводима његових књига на десетак језика, ове године нашли су се и избори његове поезије на мађарском и словачком језику.

У умјетности је више од пола вијека. Неуморно ствара, а поред осталог, припрема нову књигу поезије, а планирано је објављивање његове треће књиге приповиједака, као и књиге драма и драматизација за професионална дјечија позоришта.

Осим књижевног стваралаштва и плодног преводилачког рада, дао је значајан допринос развоју културног живота Републике Српске и као дугогодишњи директор и умјетнички директор Дјечијег позоришта Републике Српске, предсједник Удружења књижевника Републике Српске, оснивач Међународних књижевних сусрета у Бањалуци, те као покретач и уредник значајних издавачких и књижевних пројеката.

Као предсједник Удружења књижевника РС, сарадњу са требињском подружницом оцјењује изузетном, а од планова за ову годину издваја предстојеће књижевне сусрете у Бањалуци.

“11. Међународни књижевни сусрети – Бањалука 2026, који ће, уз домаће ауторе, окупити и 15 пјесника из свијета, биће одржани од првог до четвртог новембра, а добитник међународне књижевне награда `Отворена књига` за 2026. годину је савремени грчки пјесник Антонис Д. Скијатас”, каже Бјелошевић.

Припремила: Влатка Мусић, тонска реализација емисије Милко Грубач