ТРЕБИЊЕ │ У Музеју Херцеговине вечерас је промовисана монографија „Бјелоглави суп“ аутора оринтолога Братислава Грубача из Београда, у издању Завода за заштиту природе Србије.
Представљајући своје дјело, Грубач је објаснио да је монографија о бјелоглавом супу настала с циљем да се изнесе комплетан преглед живота и проблема заштите ове угрожене птице на један стручан и приступачан начин која би била увод у даља истраживања и заштиту ове угрожене врсте у Србији, Балкану и свијету.
„У књизи сам приказао општу биологију и заштиту ове величанствене птице у свету, с посебним освртом на подручје Балкана и Европе у савременом периоду. Књига представља синтезу мојих библиографских и теренских истраживања. Користио сам преко 400 референци, које укључују и већи број мојих публикованих и непубликованих података добијених током истраживања ове врсте у Србији, Македонији и другим областима. У књизи је приказано 127 аутентичних фотографија врсте које су снимљене у разним подручјима, од разних фотографа“, истакао је аутор монографије.
Грубач који је стручни сарадник у Заводу за заштиту природе Србије, додаје да је бјелоглави суп, као већина лешинара, угрожена врста и у цијелом свијету популација бјелоглавог супа износи око 40. 000 парова.
„Белоглави суп је врста лешинара која је у Србији пре неколико деценија била пред нестајањем. Најновије издање Завода представља студију о овој врсти, која последњих година константно бележи повећање бројности захваљујући вишедеценијском раду на њеној заштити и унапређењу популације. После великих акција заштите у Србији је бројност подигнута са 12 из 1993. године на око 145 парова“, навео је Грубач.
Грубач каже да пресељење бјелоглавог супа у Требиње био би велики локални успјех имајући у виду капацитете, односно деценијски процес у коме прије свега треба да се обезбиједе довољне количине хране и да се ријеши проблем заштите.
„Опстанак ове ријетке врсте птица данас зависи од човекове бриге. Лешинари се хране угинулом стоком и тешко долазе до хране у околностима када санитарне мере прописују хитно уклањање и закопавање лешине“, рекао је Грубач.
Он наводи да повратком бјелоглавог супа у РС, подручје Требиња добија још једну туристичку атракцију - веома корисну птицу од еколошког до туристичког значаја.
„Суп није обична птица. Они су врста од економског значаја за развој еко-туризма, такође и од естетског јер враћају лепоту одређеним крајевима, затим образовног значаја, али и националног за српски народ, они се као симбол појављују у средњевјековним грбовима“, закључио је Грубач.
Д.М.
