У пуној биоскопској сали Културног центра Требиње вечерас је приказан документарни филм “Ђе сте пошли ђедови моји”, аутора Ратомира Мијановића, новинара Радио Требиња, који говори о људима већином из Херцеговине који су крајем Другог свјетског рата колонизовани у Војводину.
Након недавне успјешне премијере у Новој Гајдобри, ово је премијерно приказивање филма у Републици Српској.
Мијановићев документарни филм, чији је поднаслов "Приче о сеобама и судбинама", говори о судбинама људи који су напустили своја огњишта и кренули на пут у непознато.
Он је рекао да је на филму интензивно радио око годину дана, те изразио задовољство што је филм приказан у Требињу, након Нове Гајдобре, у којој је радња филма смјештена.
"Ово што је мене понукало да снимим овај филм је Осма офанзива и прилагођавање наших људи. Мојих Мијановића у Kлеку има доста, а нисам знао да их има и у Новој Гајдобри. Ово је прича која сваку нашу породицу мора да дирне. Ти људи воле Херцеговину, више можда него и ми овдје. Присутна им је у свакој мисли и ријечи. Један дио мога срца је дефинитивно остао у Новој Гајдобри, са тим ријетко пламенитим и добрим људима", рекао је Мијановић.
Навео је да је дошао до података да је 250.000 Херцеговаца до краја 1946. године отишло у Војводину, али да је ту и један дио Босанаца, људи са Kосова и ужег дијела Србије.
"Можете мислити шта је то значило за ове људе у Војводини, Бачкој који су добили здраво језгро херцеговачког народа", рекао је Мијановић, који је истакао да је требињску премијеру филма посветио свом недавно преминулом оцу Бориши.
Он је нарочиту захвалност упутио остатку екипе филма, у којој су за снимање били задужени Зоран Бегенишић и Мићо Буха из Гацка, проф. Радомиру Вучковићу из „Гласа Земље Херцегове“, Мирославу Пударићу за монтажу у постпродукцији, мушкој и женској пјевачкој групи Удружења гуслара "Војвода Глигор Милићевић" из Билеће, који су за потребе филма пјевали херцеговачке пјесме, а које су се пјевале и у возовима којима су Херцеговци стизали у равну Војводину.
Предсједник KУД-а "Јован Дучић" из Нове Гајдобре Гојко Kуљић, који је један од потомака херцеговачких исељеника, рекао је да су његови дјед и бака дошли 1946. године у Нову Гајдобру, те да нису заборавили херцеговачке коријене.
"Нисмо заборавили Херцеговину. Скоро сваке године долазимо у Требиње, у Берковиће, на Трусину. Традицију враћамо и кроз КУД и игре из Херцеговине, да дјеци оставимо нешто. Зато смо урадили филм, да дјеца знају одакле су им родитељи, баке и дједови", рекао је Kуљић, и додао да су Херцеговаци из Гајдобре дали све од себе да се, од идеје рођене током једне кафе „под платанима“ са Мијановићем, изњедри овај филм.
У знак захвалности, Куљић је нашем колеги поклонио умјетничку слику са мотивом храма Светог Василија Острошког у Новој Гајдобри, гдје великог светитеља прослављају као крсну славу.
Нарочит аплауз на вечерашњој премијери изазвао је долазак петорице Херцеговаца из Нове Гајдобре, а публика није крила одушевљење приказаним филмом нашег колеге.
„Нисам изненађен овим филмом, јер се Ратомир Мијановић кроз своју досадашњу каријеру показао као квалитетан аутор. Филм је феноменалан, остао сам без текста, ово је филм који је дубоко ушао у човјека и осликао оно вријеме када су наши прадједови одлазили трбухом за крухом, у таказваној Осмој офанзиви, послије Другог свјетског рата, како су живјели и како су се сналазили. Сигурно је стварање филма био тежак и мукотрпан посао, требало је све ово снимити, прикупити документацију и што је најважније – не погријешити, јер су ово осјетљиве теме“, оцјењује Зоран Пологош, предсједник Удружења Коњичана РС.
И културни посленик Ратомир Ћук из Љубиња истиче да га је филм оставио без ријечи.
„Овакви филмови су нарочито драги нама старијима, који се сјећамо нечег од приказаног. Све ме се дојмило, атмосфера, лијепа композиција филма и овај дио у коме се говори о младој генерацији, која је остала херцеговачка и све наставила“, каже Ћук за Радио Требиње.
Наша суграђанка Слађана Скочајић наводи да је филм гануо, изазвавши бурне емоције.
„Утисци су помијешани, било је и суза, и смијеха и пошалица. Ја сам из породице Милиша, са Зубаца, управо ме је ова тема снажно дотакла јер је моја покојна бака Стана, са својом малом дјецом и мојим покојним оцем од 11 година, учествовала у колонизацији. Били су смјештени у Гајдобри, али се бака тамо није могла навићи и вратили су се. Као тинејџерка сам слушала те бакине приче о колонизацији, тада су ми те приче биле сувише озбиљне, из ове перспективе схватам колико је тај живот био тежак“, каже Скочајић.
И наш суграђанин Блажо Шупљеглав похвално је оцијенио документарни филм нашег колеге.
„Пуно је емоција које те подсјећају на свој народ, по оној -Херцеговина читав свијет насели а себе не расели. Много је нашег народа отишло приликом колонизације, нажалост, и остаће, драго нам је да у свим тим крајевима, гдје идемо, има нашег народа. Јако је лијеп Ратов филм, који показује колико је Херцеговина стара и колико ти људе који су отишли у Војводину пазе на свој народ и не заборављају своје коријене“, подвукао је Шупљеглав.
Филм „Ђе сте пошли, ђедови моји“ рађен је у продукцији КУД-а „Јован Дучић“ Нова Гајдобра и Филмског центра Требиње, под покровитељством Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону, а конкурисао је на шест фестивала у Русији, Србији и Сјеверној Македонији.
