У препуној сали билећког Дома културе „Јевто Дедијер“ промовисана је пјесма „Прерачки камен крвави“ у извођењу народних гуслара Николе Кривокапића и Жељка Вукчевића.
Творац ове пјесме је Милош Достинић, који је у десетерцу детаљно описао страдања народа Прерачког краја током братoубилачког рата, када су бројне породице страдале од стране партизана, а многе куће се затвориле.
„Циљ ми је био да опишем дешавања у Другом свјетском рату, шта се све тада дешавало и шта су радили партизани у селу Прераца, као и о злочинима који су се ту дешавали. Јако је тешко овакве догађаје пренијети на папир, има доста тешких детаља које треба вјеродостојно пренијети о страдањима, али ипак важно је да се сачувају од заборава злочини како се не би никада више поновили. На овај начин уз гусле смо их сачували од заборава са циљем да се пренесу на неке нове генерације, да знају шта се некада догодило и каква страдања је претрпило ово село“, додао је Достинић.
У атмосфери испуњеној емоцијама и сјећањем на страдање народа Прерачког краја, млади гуслар Никола Кривокапић и његов колега Жељко Вукчевић својим казивањем и гуслама дочарали су бол, патњу и трагедију народа који је у ратним временима мучки страдао. Кроз стихове пјесме „Прерачки камен крвави“ оживљене су тешке судбине бројних породица, али и снага народа да, упркос страдањима, сачува памћење и достојанство
Кривокапић је истакао да му је посебна част што је управо у Херцеговини имао прилику да својим гуслама пренесе причу о страдалницима Прераца.
„Велика је ово част за мене као младог гуслара, али и велика обавеза како моја, тако и других да сачувамо ове догађаје од заборава. Пјесма се не може добро пренијети ако је сами не доживите, ако се не поистовјетите са људима који се у њој спомињу. Ја и ово страдање народа из Прераца доживљавам као нешто своје, а ми добро знамо да је народ у нашим крајевима свикао на страдање и самим тим и ова пјесма је тужна и трагична, али ипак ја се трудим да у свему пронађем неку искру, па се тако и овдје преплићу неки стихови који враћају наду у живот и послије толико година страдања. Један од тих стихова је управо онај: ‘Гдје се клица слободе заметне, њу вријеме не може да сметне, но у рату свакоме процвјета.’ Е управо у овим стиховима се огледа сврха гусала и епских пјесама. Ми кроз наше пјесме дајемо људима надахнуће да и у најтежим временима се боре и наставе живот“, истакао је млади гуслар Кривокапић.
Потомци страдалника из Прераца истичу да припреме за настанак пјесме трају већ десетак година са жељом да се кроз епску поезију сачува истина о страдању народа овога краја.
Један од потомака, Косто Николић, поручио је да истина мора да изађе на видјело и да је обавеза садашњих генерација да памте невино пострадале.
„Очекујем да се каже ријеч уз гусле која ће чувати историју о страдањима народа из нашега села. Стихови ове пјесме нагонe сузе на очи, служиће на част историји и свједоче ономе што је било аутентично и да се никада више не понови“, додао је Николић, подсјећајући и на страдања која су народ овога краја задесила у периоду од 1941. до 1945. године, али и од 1991. до 1995. године.
На промоцији су, осим аутора и извођача пјесме „Прерачки камен крвави“, учествовали и домаћи гуслари Свето Вујовић, Огњен Стојановић, Милан Даковић и Никола Јокановић, док је стихове казивао наратор Ратко Вукчевић.
Вече у билећком Дому културе није било само промоција једне пјесме, већ сабор сјећања, бола и поноса народа који ни након деценија није заборавио своје жртве. Уз звуке гусала и стихове натопљене емоцијом, оживјеле су приче предака, а тишина у сали свједочила је да страдање Прераца и даље живи у срцима потомака. Управо зато овакве вечери имају посебну вриједност да нове генерације памте, да се истина преноси и да жртве никада не буду препуштене забораву.
