Цијелу царску породицу Романов стријељали су у Јекатеринбург прије 102 године, тачније 17. јула 1918. године бољшевици, а њихова тијела бачена су у ледене шуме Урала у близини мјеста егзекуције.
У ноћи између 16. и 17. јула стријељани су цар Николај II, његова супруга царица Александра у њихово петоро дјеце - Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј. Стријељани су и сви који су одлучили да им се придруже у заточеништву, а погубљени су ватреним оружјем и бајонетима.
Према званичном извјештају Совјетског Савеза, цар Николај II Романов и његова породица и особље погубљени су због пријетње да ће град окупирати Чехословачка легија. Како наводе историчари, породица Романов, заправо је била погубљена највјероватније по налогу Владимира Лењина, Јакова Свердлова и Феликса Дзержинског.
Након егзекуције њихова тијела су однијета у шуму Коптајки гдје су осакаћена. Годину дана након убиства, истрага бијеле гарде није успјела да утврди мјесто сахрањивања па је закључено да су остаци породице Романов највјероватније кремирани у рову Ганина Јама, близу рудника Четири брата.
Наиме, цар Николај II био је посљедњи император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске. Владао је од 20. октобра/1. новембра 1894. до 2/15. марта 1917. године. Владавину је окончао абдицирањем током Фебруарске револуције.
Био је син и наследник Александра III и Марије Фјодоровне, данске принцезе Дагмар прије удаје. Супруга му је била Александра Фјодоровна са којом је имао петоро дјеце, четири кћери и једног сина.
Период његове владавине обиљежен је економским развојем Русије и истовремено порастом социјално-политичких противријечности и револуционарних покрета који су довели до Руске револуције (1905) и Октобарске револуције (1917). У спољној политици водио је политику експанзије на Далеки исток гдје је водио рат са Јапаном. У Првом свјетском рату прикључио се блоку Сила антанте.
Одрекао се престола у јеку Фебруарске револуције (1917) и од тада се налазио под кућним притвором заједно са породицом у Царскоселском дворцу. У љето исте године, одлуком Привремене владе, са породицом је упућен у Тоболск. У прољеће 1918. године бољшевици су га пребацили у Јекатеринбург гдје су га и стријељали 17. јула 1918, заједно са породицом и четворо слугу.
Императора Николаја II Александровича канонизовала је 1. новембра 1981. године Руска православна загранична црква која тада није била у јединству са Московском патријаршијом. Деветнаест година касније, 2000. године и помјесна Руска православна црква га је канонизовала заједно са супругом и дјецом. Проглашени су за мученике.
Већина остатака чланова царске породице откривена је 1976. у шуми у близини Јекатеринбурга, али су ексхумирани тек 1991. након пада Совјетског Савеза. Требало је више година да се пронађу остаци тијела за која се вjерује да су припадала Алексеју и Марији, али се до дана данашњег сумња да је заиста ријеч о царевој дjеци. Иако је истрага о смрти Романових званично окончана 2011, случај је поново отворен септембра 2015. године на захтјев руске православне цркве, којa је тражила ексхумацију посмртних остатака Николаја II и његове жене.
