Од почетка године око 530 малих пољопривредних произвођача из наше регије добило је старт пакете помоћи за заснивање производње у износу од 50 одсто од вриједности пакета а становништву је током пандемије вируса корона подијељено око 1000 сјетвених пакета.
Ово је данас саопштио Драган Вучковић, менаџер пројекта „Програм развоја руралне конкурентности“ за чије је провођење задужена Јединица за координацију пољопривредних пројеката Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства у Влади РС на промоцији пољопривредног кластера „Стара Херцеговина“ на градском тргу.
Кластер је објединио мале пољопривредне поизвођаче и сва удружења и асоцијације произвођача у Требињу, Билећи, Невесињу, Гацку, Љубињу, Берковићима, Фочи, Калиновику и Источном Мостару, са циљем економског оснаживања овог подручја, развијеног аграра и подршке малим пољопривредним произвођачима.
„Наш циљ је повезивање на тржишту, заједничка промоција и пласирање производа, прије свега у повртларској и воћарској производњи те производњи млијека. Већ се ради на оснивању задруга, планирана је онлајн платформа за презентацију малих пољопривредних произвођача и организација које са њима кооперантски сарађују, као и маркетиншке кампање за производе који су овдје у замаху“, каже Вучковић.
Од оснивачке скупштине кластера у јулу прошле године предузете су бројне активности на помоћи пољопривредницима у нашој регији.
„Требињски пољопривредници имају значајну подршку преко Аграрног фонда Града Требиња, тако да смо нашу помоћ усмјерили на остатак регије. Преко нашег пројекта, успостављена је производња невесињског кромпира, који већ има заштићено географско поријекло, бијелог лука, кромпира, паприка и јагоде у Берковићима и Љубињу, као и производње млијека у Билећи, гдје је мљекара 'Пађени' већ регионални бренд. Ради се и на пројекту набавке крава за мале произвођаче млијека из Билеће, кооперанте мљекаре 'Пађени', који имају до седам грла, гдје ћемо обезбиједити 40, односно 50 одсто средстава за набавку тих грла“, прецизира Вучковић.
Сматра да је на подручју наше регије потребно оснаживање воћарске производње, чији капацитети нису довољно искориштени, али и меда и љековитог биља.
„Стара Херцеговина прихваћена је као еколошка зона, која има традиционалне, аутохтоне производе, без употребе пестицида. Воћарска производња још није у потпуности обухваћена, пчеларство је у замаху, имамо план за производњу смокве у овој регији, као и других медитеранских култура, не треба заборавити ни љековито боље, широк је спектар производа које треба даље развијати и понудити тржишту“, закључује Вучковић.
