У Дому младих у Требињу, вечерас је промовисана прва књига поезије Александре П. Јаничић под називом „Са небеске страже“ и ЦД посвећен најмлађем ратнику свијета Момчилу Гаврићу.
Ово је Александрин пјеснички првјенац у коме су сабране пјесме различите тематике од родољубивих, завичајних, љубавних и епских пјесама.
„Ово су пјесме које су настајале годинама, има много мојих пјесама које су писане прије десет година, а неке су настале прије само неколико мјесеци. Ту је одабрана моја поезија, пјесме које су мени омиљене. Мени је срцу најближа родољубива и завичајна поезија“, каже ова млада пјесникиња.
Промовисан је и ЦД о Момчилу Гаврићу, на коме је и пјесма о овом храбром дјечаку, коју је Александра написала у десетерцу, а снимили су је народни гуслари Душан Пејић и Витомир Арсенић из Источног Сарајева.
„То је пјесма о страшној судбини једнога дјечака, који је прошао тешке битке и пробоје и игром случаја преживио. Он је са само осам година видио покољ своје породице и придружио се српској војсци и Шестом артиљеријском пуку Дринске дивизије“, прича Александра.
Бранко Бато Kрковић, рецензент ове збирке је истакао да Александра освјетљава постојање вјечите инспирације искрености, љубави, патње, туге јер жели да све сачува од заборава.
„Александру посебно краси што је опјевала мотиве који са разлогом завређују пажњу. Њена поезија је пуна историјске тачности, животне искрености и топлине али и бола, језе и туге шта се све у српском роду дешавало, да се сачува част, понос и људско достојанство, што казује из срца, са врела живота, да остане спомен али и поука и опомена млађим генерацијама“, наводи Kрковић.
Он је истакао да је Александра са својим пјесмама епске поезије у овој збирци успјела да оживи Филипа Вишњића, Вука Kараџића, Тешана Подруговића, Његоша и многе друге историјске личности, сликовито и вјерно приказујући догађаје читаоцу.
„Тешко је издвојити неки њен стих јер је од првог до посљедњег сваки питко и метрички обрађен али морам издвојити пјесму посвећену Момчилу Гаврићу. Kо не зна да је ову пјесму написала Александра, сигурно би помислио да ју је написао епски бард Радован Бећировић или Божо Ђурановић, што најбоље говори о њој као пјесникињи“, рекао је Бранко Бато Kрковић.
Осим аутора и рецензента о књизи је говорио и издавач Душан Спасојевић.
У програму, који је водио Ратомир Мијановић, наступили су: народни гуслари Витомир Арсенић, Душан Пејић, Свето Вујовић, Милош Дракул, Милан Марковић, Васо Ђондовић, Милош Вукоје, Владан Перовић, Исак Симићевић, Веселин Деретић, Зоран Хрњаз, Митар Вишњић, те пјесник Огњен Kандић и етно- појац Ања Ђурић.
Александра П. Јаничић, рођена је у Kрагујевцу, одрасла је у родној кући у Гружи. Школовање наставља у Београду, а од малена се истицала у писању писмених радова, есеја, у средњој школи је почела да пише родољубиву поезију. Велики је љубитељ гусала и епске поезије. Члан је Гусларског друштва „Бијела Гора“. Из родне Шумадије, путевима љубави, дошла је у Љубомир, село крај Требиња, гдје са супругом и два сина, живи у срећи и благостању.