Прве фестивалске вечери требињској публици представило се Бјелопољско позориште са представом „Одјеци“, по мотивима драме „Час“ Ежена Јонеска, у режији Горана Бјелановића.
Чекајући првог овогодишњег протагонисту Фестивала, разматрали смо да ли је, сада већ, наш Пеђа и прошле године понио ову титулу. Одговор нам је стигао за петнаестак минута, када је, видно исцрпљен од врућине, глумац сишао са сцене и са нама подијелио утиске.
„Ми смо рекордери Фестивала, готово сваке године овдје наступамо. На моје задовољство могу рећи да сам претпрошле године, такође, проглашен за најбољег протагонисту.“
Овог пута играли сте по комаду Ежена Јонеска. У питању је тетар апсурда, како сте се снашли?
„У основи, то јесте Јонеско и његов препознатљиви тетар. Ми смо урадили драматизацију, и колико смо могли, текст осавременили и прилагодили стварности и околностима у којима живимо, не само ми у Црној Гори, него ми се чини и сви народи бивше нам велике Југославије. Ово је прича која описује судбине свих нас на Балкану, који је по много чему специфичан. Ми смо уз основу Јонесковог апсурда хтјели ствари да актуелизујемо на тај начин што ћемо тренутне, горуће проблеме, калемљене вијековима, као и оне који настају, ставити у први план. Мислим да смо успјели у томе, јер нам је циљ био да укажемо гдје то гријешимо, шта бисмо требали да мијењамо и које су то ствари које нам загорчавају живот. Судећи по реакцијама публике сигуран сам да смо успјели.“
Иако сте чести гости на Фестивалу фестивала, ове године сте имали ту част да вашом представом Фестивал и отворите.
„Управо како рекосте, велика нам је част и задовољаство што је 58. Фестивал фестивала у Требињу отворило Бјелопољско позориште! Звучаће познато, али морам да се поновим, колику нам радост причињава то што се из године у годину појављујемо на овом Фестивалу. Топао пријем публике увијек, а вечерас је тај аплауз заиста показао енергију коју смо успјели да пренесемо једни другима. Мислим да је наша мисија успјешно окончана вечерас и велико хвала свима вама на још једној лијепој позоришној вечери у Требињу!“
М.Б.
Фото: Јован Видаковић
