Pretposljednje festivalske večeri, na pozorišnim daskama trebinjskog Kulturnog centra predstavio se sedmočlani ansambl iz Makedonije, Pozorište „Ivan Mazov Klime“ sa predstavom “Žena mi se vika Boris”. Opredijelili su se za komediju, po tekstu savremenog francuskog pisca Rafija Šarta, koju je adaptirao i režirao Dime Bočev. Na duhovit način, kroz elemente farse, preispitivali su mnoge norme ponašanja savremenog čovjeka i društva u cjelini.
Odličnu interakciju, srčanost i entuzijazam publika je prepoznala te ih nagradila smijehom i dugotrajnim aplauzom. Ni jezička barijera nije predstavljala prepreku jer problemi kojima su se bavili isti su svuda.
Žiri publike odlučio je da nagradu protagoniste šeste festivalske večeri uruči Vidanu Stanoevu, za lik Đorđija Točkoa, koji se odlično snašao i u ulozi žene. Prišao nam je izrazito raspoložen i srdačan, a njegov osmijeh nije mogao da sakrije zadovoljstvo što su po drugi put na Festivalu festivala:
- Obradovala me nagrada i baš mi je drago što smo ponovo ovdje. Veliko hvala želim da uputim i svima vama sa kojima smo divno sarađivali i prošle godine. Voljeli bismo da se vratimo u Trebinje sa nekom novom predstavom pošto nam je ovdje divno, festival je odlično organizovan i nama je čast da igramo na ovoj sceni i budemo dio ovako prestižnog festivala!
Ove godine donijeli ste nam komediju. Publika je lijepo reagovala na vašu izvedbu, što će reći da je ljudima potreban i smijeh i malo radosti koju ste večeras priuštili?
- Malo smo se bojali zbog jezičke barijere, da li će nas ljudi razumjeti, a to da donosimo smijeha nisam ni sumnjao, predobra smo ekipa. Ne želim da zvuči da se hvalim, ali zaista jesmo odlična ekipa, svi se poznajemo, družimo se i privatno i gdje god da igramo ovu predstavu - smijeh je neminovan, gleda se ovaj komad sa velikim simpatijama. Nama je uvijek drago kada možemo da oraspoložimo ljude.
Ovo je savremeni tekst koji prati aktuelna zbivanja pojedinaca i cjelokupnog društva. Da li je to bio razlog zašto ste ga odabrali ili ste jednostavno željeli komediju?
- Ovaj tekst već odavno stoji u vitrini našeg reditelja, skoro četiri godine. Čekao je momenat da režira ovu predstavu. Tema je moderna, da, i ljudi je baš zato ovako i doživljavaju. Kada smo našli ekipu, naš reditelj je rekao – e, sad imam podjelu za ovaj tekst! Čekao je, dakle, da se mi svi sklopimo i da može da uradi predstavu. A komedija je u ovim vremenima više nego dobrodošla!
Tumačili ste lik muškarca, koji se transformiše u ženu, da li je ovo bio izazovan zadatak?
- Da, tumačio sam čovjeka koji je, kada je to bilo neophodno, morao da se preobrazi u ženu. Kada je vidio da je stvar izmakla kontroli, on je učinio sve da se spasi. Bio sam i muž i žena u jednom liku, ali, kako kažu, očajna vremena traže očajne mjere. Vrlo je bilo izazovno zato što traži igranje lika kakav ja prirodno nisam. On se ničim ne zamara, ima bogatu ženu i samo troši pare i provodi se, a poslije opet gleda samo kako da se izvuče iz nevolje, da njemu bude dobro. Sa druge strane, kada znaš da imaš dobrog partnera i potrebnu povratnu energiju, sjajnu ekipu, tada je lako formirati lik i izaći na scenu. Mnogo mi je pomoglo što radim sa ovakvim ljudima i, mi smo se, bukvalno, igrali na sceni, sve što smo radili, radili smo sa zadovoljstvom. Imamo preveliku želju i ljubav pa smo samo uživali u cijelom procesu.
Kada već toliko uživate da radite ovaj komad, nadamo se da vas nakon Trebinja očekuju i nova gostovanja?
- Da, idemo na festival u Makedoniji `Demir kapija`, naš tradicionalni festival na kojem smo gosti svake godine. Imamo neku ponudu i planiramo da gostujemo u Tuzli i pregovaramo sa našim prijateljima iz pozorišta u Ubu, tako da već stvaramo nove kontakte sa drugim pozorištima. Zaista želimo da igramo ovu, kao i našu drugu predstavu i nadamo se da je pred nama još više gostovanja i festivala!
