ТРЕБИЊЕ │ У Народној библиотеци Требиње вечерас је одржано књижевно вече нашег суграђанина др Драгана Ковача, на којој је представљено његових пет књига прозе.
Говорећи о Ковачевом литерарном стваралаштву, књижевник Шћепан Алексић је истакао да је аутор романа „Дневник несна“ и „Писмо папи“, те збирки приповиједака „Изложба клиничких слика“, „Епитаф“ и „Непотписане приче“ риједак примјер писца који је позно почео да се огледа у књижевном стварању, а за свега три године – написао чак пет квалитетних прозних књига.
„То је особина талентованих и вриједних писаца, који пишу лако и брзо“, закључио је Алексић.
Алексић је додао да је Ковач вјешт да креира квалитетан и занимљив заплет, што код читаоца изнова подстиче жељу да чита даље, да у његом литерарном поступку „има нечег детективског – јер се најчешће тек на крају све разотрива“.
„У више прилика Ковач за главне личности узима ликове из стварног живота. Још да примијетим да Драган воли да описује догађаје из тешких из злосрећних времена, из периода наше крваве историје - што је случај са оба његова романа. За роман 'Писмо папи' у доброј мјери могло би се казати да је истраживачко дјело, којим је вратио из заборава личност Новице Краљевића – великог херцеговачког интекетуалца“, закључио је Алексић.
Проф. Никола Баћевић, потпредсједник билећке „Просвјете“, говорио је о посљедњем Ковачевом роману, који литерарно оживљава успомену на доктора правних наука са париске Сорбоне, Требињца Новицу Краљевића, који је својим ауторитетом интелектуалца, пишући папи Пију и Муслонију, у италијанској реокупацији Херцеговине тражио спас за српски народ од усташке каме.
Централне фигуре романа Новица Краљевић и његов пријатељ Спасоје Спаић, интелектуалци су различитих погледа и политичка опредјељења у времену када „зло тријумфује међу Србима“, притом немоћни да се одупру неминовности сопствене трагике– у смрти, или још горе, у унутрашњем саморазарању - које узрокују мржња и жеља за осветом.
Базирано је на истинитим историјским околностима и стварним актерима, а надограђено ауторовом литарарном имагинацијом, приповиједано, према ријечима Баћевића, постаје „пишчева умјетничка истина - истинитија је од саме истине“, док дефинисани временски и просторни контекст - бива превазиђен свевеременим порукама.
„Аутор улази у психу ликова и тумачи мржњу која је кулминирала до тих размјера да лијека више није било. Идеја је света, у име ње се пролива невина крв, мржња према неистомишљеницима нараста, сумња не прашта. У име чистоте револуције - чисте се и властити редови, без грижње савјести“, навео је Баћевић.
Посјетиоци су имали прилику да чују и аудио интерпретације Ковачеве пјесме „Ручни сат“ и мини-драме „Галериста“, рађене у продукцији Радио Требиња, те одломке из романа „Писмо папи“, које је казивао новинар Ратомир Мијановић.
Промоцију су организовали Народна библиотека Требиње и СПКД „Просвјета“, одбори у Требињу и Билећи.
Р.С.
