У оквиру Самита енергетике Требиње 2025, данас је одржан први панел на тему „Kлиматске промјене и утицај на стабилност електроенергетског сектора“.
Др Стеван Савић, професор на Универзитету у Новом Саду је казао да 70% угљендиоксида је у градовима и то је један од аспеката на које треба обратити пажњу када говоримо о енергетској транзицији за будућност.
„Тренутно сада имамо 57% свјетског становништва у урбаним срединама, а ти градови покривају два одсто Земљине површине, велика концентрација људи и аутобомила саобраћа на малој површини. И због тога 70% угљендиоксида иде из градова, због саобраћаја и индустрије. Највећи удио је од електричне енергије и загријевања, чак 34 одсто“, каже др Савић.
Он је додао да ће потрошња енергије у тим градовима расти како буде растао број становника, а осврнуо се и на то да ће климатске промјене бити још израженије у будућности.
„Морамо имати у виду како је становништво осјетљиво на климатске промјене у смислу енергије. На примјер у Ослу, чим расте температура изнад 18 степени, становништво је осјетљиво и треба им додатна енергија за хлађење и адаптацију, у нашем региону чим пређе температура преко 30 степени је већ проблем“, каже др Савић.
Проф. др Горан Трбић са ПМФ Бања Лука је казао да климатске промјене нису само научни и еколошки проблем, већ економски, енергетски и геолошки.
„Имамо и даље проблем пораста СО₂, а самим тим и пораст глобалне температуре. Kлиматска будућност је неизвјесна. Оно што није добро је да температура на годишњем нивоу расте. У БиХ имамо годишње јако великих суша и великих падавина. Шта је рјешење? Стабилизација СО₂“, закључио је др Горан Трбић.