Пси луталице представљају све већи проблем у нашем друштву, како за грађане, тако и за саме животиње које често живе у тешким условима. Азили имају кључну улогу у њиховом збрињавању, али се свакодневно суочавају са бројним изазовима.
„У потпуности разумијемо забринутост грађана и дијелимо је и као запослени у азилу и као грађани Требиња. Међутим, овај проблем морамо сагледати из више углова. Велики број паса на улицама појављује се из више разлога. Прије свега, због неодговорних власника који пуштају или напуштају своје псе. Такође, према нашим сазнањима, одређени број паса долази из околних мјеста. Људи их доводе и остављају на периферији града, јер знају да Требиње има азил и да се пси овдје збрињавају и удомљавају”, каже за Радио Требиње Лазар Вучковић, директор Азила „Даница”.
Временом се ти пси крећу ка центру града, гдје је већа фреквенција људи и више извора хране, а захваљујући волонтерима, пролазницима, дјеци и туристима који их хране. Иако је напуштање паса законом забрањено, нажалост, поједини грађани и даље прибјегавају томе.
„У протеклих годину дана удомили смо више од 70 паса, а са улица смо збринули 63 пса. Прије неколико дана уклонили смо и девет паса из градског парка. Ипак, проблем се понавља, пси се поново појављују у насељима и центру града. Грађани треба да знају да азил ради у складу са својим могућностима, али и законским ограничењима, те да често дјелујемо и изнад својих капацитета“, каже Вучковић.
Градски ветеринарски инспектор Ратка Гавриловић истиче да се проблем паса луталица може дјелимично ријешити, али да је кључ у одговорности власника и досљедној примјени закона.
„Морамо грађанима, власницима паса, указати да љубав према кућним љубимцима подразумијева и законске обавезе које су јасно прописане Законом о заштити добробити животиња. Није ријеч о великом обиму прописа, али је важно да их грађани прочитају и разумију, како би испунили своје обавезе према животињама, али и према заједници“, наводи Гавриловић.
Она подсјећа да су власници дужни да своје псе пријаве надлежној ветеринарској амбуланти, спроведу редован здравствени надзор, изврше регистрацију и чиповање, као и да обезбиједе третман против паразита и контролу размножавања, укључујући стерилизацију.
„На тај начин би се спријечиле нежељене појаве напуштања штенаца, које се, нажалост, и даље дешавају у нашој средини“, додаје она.
Говорећи о могућности утицаја кроз казнену политику, Гавриловић каже да су постојеће казне за напуштање животиња ниске и недовољно одвраћајуће.
„Казне за физичка лица крећу се од 100 до 300 конвертибилних марака, што сматрам неадекватним. Осим тога, случајеви кажњавања су ријетки, јер је за покретање поступка потребна пријава са конкретним доказима“, истиче она.
Истовремено, грађани Требиња наводе да су суочени са проблемом паса луталица у јавним просторима, што изазива осјећај несигурности, посебно код дјеце и родитеља.
