Много је разлога зашто је важно славити живот. То неупитно знају и цијене сви који су на свом путу истрајали. У времену пандемије и околностима које нам свакодневицу нимало не олакшавају, као што то увијек бива, испливају приче и поруке о снази љубави, жељи, истрајности. Много је истинских хероина, које су упркос страховима и стрепњама, сузама и осмијесима, дале све од себе да живот славе, знајући да другачије не би имало смисла.
Једна од њих, свакако је Требињка Јована Круљ. Мама шестомјесечних близанаца Василија и Ирине, припада онима које нису престале да вјерују да су чуда могућа.
Од 2008. године када се удала за свог Немању, прошло је пет година у ишчекивању жељеног потомства, док није освијестила да би требали предузети конкретније кораке. Почело је истраживање о вантјелесној оплодњи. Како нам каже, да се што боље упозна са оним, што ће се касније испоставити, јединим начином да се оствари као родитељ. Иако је по занимању санитарно – еколошки техничар, смјер здравства и социјалне заштите, све јој је, ипак, била непознаница и велика наука. С тога је сусрет са нечим од виталног јој значаја разматрала много дубље.
„Супруг и ја смо прво посјетили пар приватних клиника и информисали се о овој тематици. Учланили смо се у Удружење парова са проблемом стерилитета "Бебе", који су нам јако помогли. Ту смо, такође, добили корисне информације и упуте, ако се одлучимо за поступак, шта и како радити.У разговору са гинекологом и урологом одлучили смо се на први корак. Вађење налаза и потребне анализе“, отпочиње своју причу Јована, додајући да је све лакше поднијела имајући ослонац у безрезервној подршци супруга.
У периоду од 2015. до 2020. године имала је укупно четири поступка асистиране репродукције, три вантјелесне оплодње и једну инсеминацију, као блажи облик самог поступка. Кроз многе успоне и падове, којих није било мало, прича нам да никада није размишљала о томе да је Бог неће благословити блаженим стањем. Уз све тешке моменте, са осмијехом додаје да је увијек вјеровала у љепшу страну исхода сваке њене трудноће, што јој је помогло да се са свим боље носи, не само физички, него нарочито психички.
„Тијело не стигне ни да се одмори од силних хормона и свега вјештачког а већ креће нови поступак. Евидентне су физичке промјене под дејством хормона, а психа непрекидно ради своје. Код мене је први покушај зачећа био успјешан, али се десио спонтани побачај у 8. недјељи трудноће. Сљедећа два и инсеминација нису дали никакав резултат. Тада ми је у требињској Болници један наш чувени доктор рекао: „Буди срећна јер када си једном остала у другом стању, остаћеш опет“ – и био је управу. Послије те прве ВТО остала сам у контакту са психологом и много су ми значили ти, као и разговори са свештеником, са оне духовне стране. Ствар је личне одлуке да ли ће се неко одлучити за подршку стручног лица. Уколико потражи помоћ, сасвим сигурно ће је и добити“.
Те 2015. године, када се овај пар одлучио на први покушај вантјелесне оплодње, држава је финансирала два поступка, у шта су спадали лијекови за припрему, аспирација и трансфер. Данас држава финансира укупно три поступка. Трошкове свих додатних налаза и претрага, парови сносе сами, као и вишедневни смјештај у граду у којем се процедура изводи.
Трошкови нису мали, али како нам Јована каже, сваки се заборави када угледате своје потомство. Међутим, ту чињеницу не треба занемарити када се говори о бесплатној вантјелесеној оплодњи, из разлога што се у јавности често перципира као и да је све друго што уз њу иде бесплатно. Финансијски моменат, уз све друге аспекте који прате ове парове, зна да представља и те какав притисак и додатни стрес.
„Три поступка укупно до данас плаћа држава. Нама је, на срећу, трећи био успјешан. Један покушај вантјелесне оплодње радили смо у Новом Саду и дијелом га је покривао Град Требиње. Иако нам је омогућено да имамо три бесплатна покушаја, што је велика олакшица, све друго плаћамо сами, а ако уђете у дубље анализе, налазе, неке медицинске третмане, лијекове, то није мало. На страну што се са овом срећом ништа не може мјерити и што се поступак ВТО погрешно тумачи. Сваки поступак је различит. Не захтијева сваки исту дозу лијекова, неки не захтијевају уопште хормонску припрему. Све што желите да урадите мимо оквира које покрива Фонд морате додатно сами да финансирате. И на то требате бити спремни“.
Желећи да што боље упозна будуће парове које чека иста процедура, Јована напомиње да што се тиче ВТО, од лијекива који улазе у припрему, Фонд здравственог осигурања РС сноси све трошкове. Уколико су потребни витамини или додатни лијекови, парови их сами плаћају. Ако жена треба да настави са неком од терапија и када остане у другом стању, дио лијекова се издаје на рецепт, а дио се плаћа, да би их ФЗОРС касније рефундирао. Иста је ствар и са генетским, пренаталним тестом, уколико пар жели или га ради на препоруку гинеколога. У зависности о каквом је тесту ријеч и цијена је различита, а креће се од 500 евра па навише.
Данас, када јој је живот оплемењен а породица богатија за два члана, у средиште свог свијета, рече нам, смјестила је само бескрајну љубав. Њен дуго сањани сан да постане мајка, остварио се након 11 година борбе. Близанци су се родили пријевремено, у јеку епидемије корона вируса, у другој држави и другом граду, али на срећу, све се одлично завршило.
„Све ово је велики подухват у којем треба много подршке, снаге и стрпљења. Сада је све онако како треба да буде. Најљепше могуће! Нашим малишанима је шест мјесеци. У фази су константног учења. Уз добру организацију и "доста" руку, све се стигне. Умора је јако пуно али оног слатког. Да једва чекаш нови дан и гледаш њихов раст и напредак. Морате бити свјесни да је код Бога све могуће и Он заиста воли упорне, а за упорност и вјеру награда мора доћи!“
Међу женама које се достојанствено хватају у коштац са непредвиђеним околностима је и Требињка Неда Петковић, још једна храбра дама и мама деветомјесечног Сава. Посматрајући њен пут, посве другачији од Јованиног, увиђамо да међу њима има доста сличности. Жеља да се остваре као мајке и у томе дају све од себе, спона је која их снажо повезује.
Прије него што је родила свог малишана, претходно је имала један спонтани побачај и, размишљајући шта је разлог томе, одлучила је да се о свему подробније информише. По занимању новинар, истраживала је до танчина. Када је поново остала у другом стању, била је ријешена да ништа не препушта случају.
„Због претходног побачаја, добила сам препоруку од доктора да урадим пренатални тест, јер се никад не зна који је разлог спонтаног. Супруг и ја смо и прије те препоруке размишљали о тој могућности, пошто је лијепо имати мирну трудноћу, а најмање је важно ког је беба пола. Наравно да хоћемо и то да сазнамо, али оно што је свима најважније је да се беба роди жива и здрава, и то нам је био мотив због кога смо тест објеручке прихватили“, упознаје нас наша колегиница.
Како нам објашњава, неинвазивни, пренатални тест урадила је у 11. недјељи трудноће, када се по правилу изводи, с обзиром да се тада бебин ДНК већ налази у мајчиној крви.
„Метода је потпуно једноставна, траје свега пет минута. Особа задужена да узме узорак дође и извади крв по принципу као и за обичне налазе. Након неких десетак дана стигну резултати. На нашу срећу били су одлични. Речено нам је да је са бебом све у реду. Ни са чим се не може мјерити тај осјећај олакшања када сам већ у трећем мјесецу трудноће знала да ће се моја беба родити жива и здрава, да ће све бити у реду и да не морам око тога да бринем.То је велико олакшање и за трудницу и за будућег тату!“
Уз редовне ултразвучне прегледе, једнако важне, али понекад недовољне да укажу на могућа одступања, у посљедње вријеме доста трудница се одлучује на овакав вид превентиве. Пренатални тестови прилично коштају. Код нас, једино их раде приватне клинике и лабораторије, а олакшица трудницама је да се налаз крви може узети у требињској Болници.
„Ови тестови јесу скупи, али свако може одабрати шта жели. Најчешће се препоручују женама које рађају послије 35. године. Нисам била у тој групи, 32 су ми године, нисам имала никакве генетске предиспозиције, али због спонтаног, из предострожности сам одлучила да га урадим. Постоји основни пакет, који се креће од 400 до 500 евра па навише. Ми смо се одлучили за детаљнији тест и коштао је око 800 евра. Уз помоћ ових тестова могу се уочити неке изузетно ријетке болести које се не могу никако видјети на ултразвуку, чак и неки изузетно ријетки синдроми. То је велика предност и зато смо одабрали детаљнији тест“.
Када жена доживи негативно искуство током трудноће, суочена је са физички и психички тешком ситуацијом, са страховима из којих је потребно много снаге и подршке да се исплива. Шансу за мирну трудноћу наша саговорница није хтјела да пропусти. А када јој се пред сам порођај, крајем марта ове године, догодило да се нађе у јеку епидемије корона вируса, како каже, све је лакше поднијела знајући да ће на свијет донијети здраво потомство.
„Мог Сава родила сам 30. марта у требињској Болници. Вирус корона, који се у том периоду увелико појавио код нас веома ме бринуо. Непрекидно сам размишљала како ћу се породити у таквим околностима, да ли ћемо проћи безбједно, био ми је то велики стрес. И да сам се морала бринути да ли ће са бебом све бити у реду, било би ми још теже. Али, све се завршило најбоље могуће. Кад посматрам шта се дешава у друштву, да многи остају без много чега и драгих им људи усљед корона вируса, могу само бити захвална јер мени је рођење бебе учинило да ми ова година буде најљепша од свих!“
Саво, Василије, Ирина и сви малишани који су нас обрадовали или ће то тек да учине, најљепши су дар у славу сваког новог дана. Чудесни мали људи опомињу нас да се вриједи потрудити за оне које волимо. Да је живот лијеп, упркос нимало пријатној спознаји о вртоглаво скупим лијековима, тестовима и другим претрагама да се на свијет донесе дијете. Зато су на нама сопствени избори. Одлуке уз помоћ којих је све могуће, снага љубави којом се утрошени новци не збрајају и савладане препреке, као подсјетник да смо пригрливши онај храбри и снажни дио себе, своју срећу сами изградили!
Вантјелесна оплодња није срамота
„Парови у нашој средини, на жалост, још увијек нису довољно освијешћени по питању вантјелесне оплодње. Морамо говорити о овом проблему, јер он то заиста јесте, али на срећу постоји потенцијално рјешење. Предрасуда је пуно, као и у свему, почевши од тога да оплодњу изван тијела називају вјештачком, иако ту нема ништа вјештачко. Желим свима да поручим, немојте да чекате! Из ове перспективе једино бих то промијенила. Ако се послије годину дана редовних односа ништа не догађа, потражите стручно мишљење и крените у "борбу". Све док та "борба" не утиче на ваше и здравље вашег партнера, борите се као лавови и не посустајте. Наоружајте се стрпљењем и упорношћу. Дајте свом тијелу времена и оно ће вас наградити. Немојте бјежати од проблема, потражите помоћ стручних лица, не стидите се, јер све то вриједи за ову, ријечима неописиву срећу! Свака процедура ВТО разликује се од пара до пара. Све траје отприлике око два мјесеца, опет и то зависи какав проблем пар има. Упркос свему, најљепши је онај дар који на крају дође и не може се упоредити ни са чим“, каже нам Јована Круљ, чија је једанаест година дуга борба за потомство окончана срећним епилогом.
Пренатални тест за мирну трудноћу
„У зависности од приједлога вашег доктора и онога што приватне клинике нуде, могућности за пренатални тест су разне, а најчешће се раде у локалној болници, не мора се због њих путовати негдје друго. Тест сам радила код свог гинеколога, на Одјељењу за гинекологију и акушерство Болнице Требиње. Све је трајало пет минута. Трудноћа је најљепши период сваке жене, а уз многе друге бриге које зна да носи, зашто не урадити пренатални тест, знати да ли је све у реду и провести тих девет мјесеци у миру? Моја је препорука да ко је у могућности уради нешто овакво. Не може свако тај тест себи ни да приушти, али већина клиника нуди могућност плаћања и у мјесечним ратама. Кредите дижемо и за мање важне ствари, попут материјалних, а мислим да је ова најважнија. Ако будем рађала друго дијете поступићу исто. Иза мене је једно позитивно искуство и нисам се покајала“, искрено нам каже Неда Петковић.
