Исписивање историје нашег радија почело је 2. фебруара 1967. године, када је са радом почео Радио Бањалука. Крајем 1993. године интегрисан је са Српским радијом Пале у Српску радио-телевизију, а данашњи Јавни медијски сервис Радио-телевизију Републике Српске.
Општински радио, који је прерастао у регионални, у првим годинама након оснивања имао је велико искушење - Бањалуку је задесио катастрофални земљотрес 1969. године, а Радио Бањалука емитовао је више о 17.000 огласа и обавјештења који су грађанима били од значајне користи у тим дешавањима.
Програм је емитован из камп-приколице, а припреман у шатору због тога што је зграда, у којој је Радио био смјештен, била оштећена.
У историју нашег радија уткана је и заоставштина Српског радија из Пала који је основан у априлу 1992. године. Одбрамбено-отаџбински рат донио је нова искушења и престројавања, а неколико стотина емисија и извјештаја с прве линије одбране Републике Српске, доказ су да су наши ратни репортери обавили један од најквалитетнијих и најкориснијих послова у историји Радија Републике Српске.
Радио који је мијењао име, од Радија Бањалука до Српског Радија и Радија Републике Српске, свједочио је о тешким, али и о радосним тренуцима у историји Српске и њеног радија.
Радио Републике Српске израстао је у савремени електронски медиј, који емитује 24 часа квалитетног програма, настојећи да задовољи укусе и потребе слушалаца разних интересовања, али увијек у служби грађана.
Директор Радија Републике Српске Драган Пајић рекао је да је некада било теже доћи до информација и тонских записа, а данас је већи изазов направити адекватну селекцију из обиља информација како би прилог или емисија имали адекватну форму.
Пајић је истакао да је радио медиј у специфичној ситуацији и да је тешко привући млађе слушаоце, али да су уврстили садржаје које пласирају на друштвеним мрежама и тако се приближили и новим генерацијама.
Слободанка Вујанић, дугогодишњи спикер и водитељ Радија Српске у пензији, рекла је да усавршавање водитеља и спикера траје читав радни вијек. Додала је да пријатан глас није довољан и да је потребна и правилна дикција, као и интерпретација различитих садржаја, што се, пак, учи кроз рад.
Селена Берић, аутор и водитељ емисије "Маштарије - ма шта ми је", рекла је да се на Радију Републике Српске може чути младих и нових генерација, те да битну улогу у томе има и пласирање садржаја на друштвеним мрежама.
- У име Народне скупштине Републике Српске и у своје име, менаџменту, уредницима, новинарима и запосленима у Радију Републике Српске упућујем срдачну честитку поводом прославе 59. рођендана ваше медијске куће, која је била и остала један од медијских стубова Републике Српске - наводи се у честитки предсједника НСРС Ненада Стевандића директору Радија Републике Српске Драгану Пајићу и главном уреднику Информативног програма Милану Трбојевићу.
Предсједник Народне скупштине је истакао да је у протеклих 59 година постојања Радио Републике Српске, који успјешно наставља традицију некадашњег Радија Бањалуке, објективно и професионално информисао грађане о свим важним догађајима у интересу јавности, поштујући високе новинарске и етичке стандарде.
Честитку поводом 59 година Радија Српске упутио је министар енергетике и рударства Петар Ђокић, наводећи да трајање дуже од пола вијека свједочи о континуитету и способности да се, без обзира на историјске околности и изазове времена, сачува повјерење слушалаца.
- Радио Републике Српске је кроз деценије био и остао важан ослонац грађанима - глас који повезује, информише и прати друштвене процесе, градећи простор за дијалог, културу и заједништво - истакао је Ђокић у честитки.
Честитка је стигла и из Савеза синдиката Републике Српске, из којег истичу да је Радио Српске израстао у савремени електронски медиј који биљежи све важне догађаје, професионално и одговорно, како и приличи Јавном медијском сервису.
У РТВ дому, поводом годишњице Радија уприличено је предавање.
