Биле оне уточишта за вјернике који чезну за надом, миром и утјехом, или пак архитектонска чуда вриједна дивљења, чињеница је да вјерске грађевине широм свијета изазивају пажњу свих који на њих наиђу. Управо једна од таквих грађевина је и Храм Светог Василија Блаженог, чији раскош краси Црвени трг у Москви.

20200124124749_580162.jpg (154 KB)

Ова импозантна грађевина је на Црвеном тргу подигнута 1555-1561. по наредби цара Ивана Грозног као знак побједе над Казанским канатом. Побједа је извојевана на дан када се слави Покров Пресвете Богородице.

Оригинална зграда, позната као Црква Свете Тројице и касније Црква Тројице, садржи осам цркава распоређених око девете, централне цркве Покрова Пресвете Богородице. Црква је добила име Црква Покрова Богородице на Рову, јер је до 1813. године Кремљ према Црвеном тргу имао одбрамбени ров.

Десета црква је подигнута 1588. године на гробу локалног свеца Василија Блаженог. У 16. и 17. вијеку црква која се посматра као земаљски симбол небеског града, као што су се посматрале све цркве у византијском хришћанству, популарно је позната као "Јерусалим" и представљала је алегорију храма у Јерусалиму у годишњој паради поводом празника Цвјети на којој су присуствовали патријарх московски и све Русије и цар.

Четири од укупно осам олтара храма посвећена су црквеним празницима за које су били везани кључни догађаји Казанског похода.

Назив, Храм Василија Блаженог појавио се захваљујући Светом Василију, московском јуродивом. Он је имао дар видовитости. Предвидио је да ће 1547. године избити пожар, и то се заиста догодило. У том пожару је уништена скоро трећина Москве. Свети Василије је проводио живот у уздржаности, по сваком времену је био без одговарајуће одјеће и обуће. Није имао кров над главом. Када се упокојио, опијело му је држао митрополит Макарије, а сандук је у поворци носио Иван Грозни заједно с бољарима.

Након канонизације Светог Василија 1588. године уз храм је дограђена десета црква, у коју су пренесене његове мошти, и тада је читав ансамбл добио име Василија Блаженог.

Симболизује Небески град

Према једној верзији, овај храм симболизује Небески Јерусалим, тј. Краљевство Божје, чији су зидови украшени драгим камењем. По другој верзији, градитељи су покушали направити грађевину идентичну цариградској цркви Влахерни, у којој се догодило чудо када се Пресвета Богородица јавила вјерницима док су молитвом тражили спас и својим је покровом заштитила цијели хршћански свијет.

Девет цркава у једној

На заједничком темељу будућег јединственог храма (гдје се налази крипта) градитељи су најприје једну за другом подигли девет мањих цркава, спојених галеријама и пролазима. Занимљиво је да је у 16. вијеку крипта кориштена за чување царског новца и уштеђевине богатих житеља града. Прочеље је направљено тако да изгледа као да је храм зидан од цигле.

Сваки период је оставио свој траг у архитектонском смислу. Након пожара 1595. године цркве су украшене специфичним куполама. Куполе су постале разнобојне тек у 18. вијеку. Крајем 17. вијека појавио се фриз који је опасавао цијелу грађевину и на којем је био исписан читав историјат храма. Тај фриз је постојао до краја 18. вијека. Приликом рестаурације Црвеног трга 1817. године архитект Осип Бове ојачао је потпорни зид храма каменом и поставио ограду од лијеваног жељеза.

Овај храм је у више наврата био у опасности, иако се налази у самом центру Москве. Када су Французи 1812. напуштали Москву, било је планирано да разнесу Храм Светог Василија Блаженог, али то нису остварили. Крајем двадесетих година прошлог вијека су и комунисти одлучили срушити храм. Младој совјетској власти сметала је "култна грађевина" у уском центру града. За катедралу се заузео архитекта и рестауратор Петар Барановски. Он је чак тим поводом послао телеграм Стаљину. Тада Црква Покрова Пресвете Богородице није срушена, али је његов заштитник подвргнут репресијама за антисовјетско дјеловање.

Та Покровска црква је била једна од првих које је млада совјетска власт узурпирала. У њој је 1923. године отворен историјско-архитектонски музеј, а 1929. храм је постао подружница Државног историјског музеја. Почетком деведесетих година 20. вијека су се у храму поново почеле вршити вјерске службе. Службе се врше и у олтару Василија Блаженог. Катедрала је 1990. године стављена на попис свјетске баштине УНЕСЦО-а.

Иако је овај храм претрпио многе измјене, звоник је и данас у функцији, али је од многобројних и разноврсних звона која је храм имао откако је изграђен у 16. вијеку данас сачувано само једно. Наиме, совјетска власт је 1929. године почела претапати бронзана звона. По ријечима звонара Алексеја Коновалова, само чудом је сачувано једно звоно: "Оно и сада у наше вријеме преноси звуке 16. вијека".

Легенда о осљепљењу пројектаната

Постоји неколико верзија о томе ко би могао бити аутор овог архитектонског ансамбла. Најпознатија је да су катедралу пројектовали мајстори Барма и Постник. Легенда каже да је Иван Грозни наредио да се ослијепе архитекти које су створили тако предивну грађевину како никад више не би могли поновити своју замисао и подићи неко још љепше здање. Но, историја говори да је касније Постник подигао цркву Навјештења, као и зидове и куле Казанског кремља.