amerika-ratovi.jpg (194 KB)

Да ли су многобројни сукоби широм планете израз наводног грађанског бунта или су заправо "дириговани" из једног јединог центра моћи - Вашингтона. Пентагон данас води тајне ратове у 124 земље

ПЛАНЕТА крвари из тридесетак рана, пуца се и гине на све стране. Ових дана се Латинска Америка пара по шавовима. Осим у Боливији, Еквадору и Чилеу, ври у Бразилу, Перуу, Аргентини, Венецуели и на Куби. У сва жаришта, прсте су умијешали Американаци, и по ко зна који пут потврдили да је њихова историја, заправо, хронологија ратовања.

Вашингтон у оружане сукобе улази без оклијевања. Највише ратова сам је креирао и водио, а образложење је увијек исто: очување демократије и људских слобода. Само у овом тренутку, америчка ратна машина ангажована је на више десетина фронтова. Од Другог свјетског рата наовамо, САД готово непрекидно шаљу своје војнике да проливају крв широм планете.

ПРЕМА подацима Института за мир немачке фондације Бергхоф, ратови се, уз (не)прикривено учешће Бијеле куће, воде у Украјини, на Филипинима, у Судану, Колумбији, Сомалији, на Блиском истоку, у Сирији, Конгу, Мјанмару, Индији, Ираку, Нигерији и Авганистану. Кључни разлог подметања и распиривања пожара је промјена режима, долазак на власт оних који ће службовати под Вашингтоном. Ма какав био исход америчких предсједничких избора идуће године, мало је вјероватно да ће се ова стратегија Бијеле куће промијенити на добробит свијета.

Црни рекорд Америка држи у Авганистану, гдје се рат води већ 17 година. Шефови Бијеле куће су се смјењивали, а ово жариште је остајало. Изгинулима се не зна броја. Чим је побиједио на изборима, Доналд Трамп је послао 4.000 додатних војника у ову напаћену земљу да се придруже трупама чији су припадници прозвани "бездушним кољачима".

amerika-ratovi-2.jpg (177 KB)

ОДГОВОР на питање зашто је амбиција шефова Бијеле куће као по неком правилу огрнута ратном заставом је - профит. Осим њега, САД желе превласт над свима, мјесто на планетарном побједничком постољу. Та позиција, опет, са своје стране доноси профит и тако укруг.

На питање ко профитира никада нису одговорили амерички политичари, нити мејнстрим медији. Кључ лежи у војном индустријском комплексу. Чињеница је да би без бесконачних ратова, односно производње наоружања сваке врсте, од пушака и метака до ратних бродова и подморница, посао у овој области стао, а са њим и америчка привреда у цјелини. Јер, током протекле три деценије, економија САД је стагнирала, само је војна индустрија, иако споро, постојано расла за два до три процента годишње.

Од Другог свјетског рата америчка влада била је укључена у многобројне ратове и оркестрирала ударе у више од 50 земаља, и то на основу лажи, махом из пера ЦИА, које су служиле као инструмент за уништавање и уклањање влада, чији потези нису на линији интереса Вашингтона. Примјер је рат у Вијетнаму, који је наводно избио због инцидента у заливу Тонкин, а све што су о томе писали мејнстрим медији, подређени политици своје владе, било је засновано на измишљотинама.

И РАТ у Ираку поведен је на превару због наводног оружја за масовно уништавање које производи Багдад, а заправо је циљ био елиминисање Садама Хусеина. Посљедица: Ирак је разбијен и разорен, а на његовој територији никле су бројне терористичке организације. Слична прича одвијала се у Либији са намјером да буде свргнут генерал Моамер ел Гадафи, кога је Америка претходно прогласила диктатором.

Аустралијски новинар Џон Пилџер прецизирао је прије пет година да Пентагон води тајне ратове у чак 124 државе и поставио питање зашто Европљани толеришу опасност од новог свјетског рата и пласирање лажи које оправдавају тај ризик.

"Размјере наше идеолошке обраде представљају блистав, чак оштроуман и веома успјешан примјер хипнозе, као да се истина никада није догодила, чак и док се догађа", написао је Пилџер у тексту за британски "Гардијан".

Он цитира лани преминулог америчког историчара Вилијама Блума, који је сваке године објављивао освјежени извештај о америчкој спољној политици. Ти извештаји показали су да су САД од 1945. године покушале да свргну више од 50 влада, од којих су многе биле демократски изабране, као и да су се грубо мијешале у изборе у 30 земаља и бомбардовале цивилно становништво у исто толико држава, при чему су користиле биолошко оружје, као и да су покушавале да убију лидере других земаља. У многим од тих злочина, савезница САД била је Велика Британија, тврдио је Блум.

Пилџер подсјећа да, пошто је припремио свргавање демократски изабране владе у Кијеву, Вашингтон није успио да узме војнопоморску базу на Криму, која историјски и по правди припада Русији. Руси су је одбранили као што су то чинили у одговору на сваку пријетњу са Запада уназад готово читав вијек, додаје Пилџер.

- Украјина је, као и Ирак и Авганистан, постала забавни парк ЦИА, која са десетинама специјалних јединица уз ЕФ-Би-Ај јача "безбједносну структуру" која надгледа бруталне нападе на оне који јој се супротстављају - оцјењује Пилџер.

Хилари Клинтон отворено је признала да је истина коју откривају и објављују алтернативни медији, заправо непријатељ државе. У обрачуну са лажима које, преко мејнстрим медија, лансира власт у Америци, то јест у рату за истину, човјечанству ипак на располагању стоји једно, све моћније средство, а то је интернет. Добра страна глобализације је чињеница да информацију данас може да пласира буквално свако, као и да она буде доступнија него некада, на зидним новинама.

ХОНГКОНГ

АМЕРИКА је током протекле седмице усвојила закон којим подржава побуњенике у Хонгконгу. Образложење је овог пута концентрисано око демократије, али се "чита" и економски мотив. Тај документ, против кога је Кина захтијевала вето јер подрива њене интересе, чека потпис Доналда Трампа. Пропис предвиђа да САД сваке године потврђују висок степен аутономије Хонгконга, који ће оправдати његов посебан трговински статус. Прописује и санкције кинеским и хонгконшким званичницима, у случају да сузбијају слободе на тој територији.

ЗАРАДУ УЛАЖУ У КАМПАЊЕ

НАЈВИШЕ инкасирају највеће америчке компаније за производњу и дистрибуцију оружја. То су "Локид Мартин" (36 милијарди), "Боинг" (27,6) "БАЕ системи" (26,9), "Рејтион" (22,5) и "Џенерал дајнемикс" (21,6 милијарди). Профит ових и још на десетине мањих произвођача креће се, кажу експерти, око чак двије трећине "колача" од 886 милијарди, дакле 590 милијарди долара. Ове моћне корпорације зависе од америчког о(п)стајања у грађанским ратовима у несрећним земљама на које је "коцка бачена", а посљедњих година и у ратовима против терориста. Ове корпорације дају огромне своте за предизборне кампање политичара, и тако укруг, јер рука руку мије.

БУЏЕТ ПЕНТАГОНА

ВОЈНИ буџет Америке за сљедећу фискалну годину износи 886 милијарди долара, а 2016. године био је 767 милијарди. Ово је друго по реду највеће издвајање из државне касе, одмах иза социјалних давања. Пентагон од државе добије чак четири пута више новца него што износи војни буџет Кине - 216 милијарди. Војни буџет САД десетоструко је већи од руског који броји 84,5 милијарди. У најкраћем, САД троше више у "одбрамбене сврхе", односно за наоружање, него девет земаља које га слиједе на листи и то - заједно.