Миладин Шеварлић, водитељ разговора
Имам дилему да ли да прво честитам глумцима или публици. Једни и други заслужују честитке. Добили смо тотални театар, тоталну игру и тотални позоришни доживљај. Ово је драма која од апсурдне стварности прави оно што се некада звала авангарадна драма. Ово је права драма апсурда са нешто већом и конкрентијом коресподенцијом са стварношћу, која је режисера и глумце инспирисала да то направе. Имамо једну антидраму која има сасвим конкретне асоцијације које додирују битне теме нашег времена.
Кад гледате једну представу - најважније је у ком кључу је читате. Ако дођете отвореног срца и чисто уђете у ствар, онда ћете сами откључати суштину приче „Ко то тамо режира?““. Оно што је драгоцјено је да је публика прва откључала суштину приче, ушла и постала инегрални дио приче, а прича је интегрални дио стварности. Добили смо интегралну ствар која се тиче свих нас.
Чуо сам разна контраверзна мишљења о овој представи, људи су били збуњени јер нису имали кључ којим су требали откључати ову представу, који им је вечерас понуђен. Видјели смо строго контролисану сценску игру, потпуно прецизно постављен сценски визансен, иза кога се крије апсурд у коме живимо.
Игор Сврдлин, режисер представе
Текст Горана Врбанића ме привукао неконвеционалним стартом представе, који сам и пренио. Концепт цијеле представе и оно што смо покушали да кажемо је потпуно дописан. Радили смо театар апсурда на новим, савременим ногама и ако то можемо да предочимо публици на прави начин - онда смо на правом путу.
Било нам је јако битно да кажемо „нећемо“ свим аномалијама.
Весна Ђурић, глумица
Рад је био интересантан, напоран, тежак, сладак и горак, а на крају - само сладак.
Аљоша Илић, глумац
Чекало се једно овакво играње, јер до вечерас нисмо знали шта да очекујемо. Тек вечерас смо видјели искрену реакцију публике која је почела да живи нашу представу. Представа је добила нову димензију, а нама је дат нови полет. Милован Здравковић, театролог
Сама помисао да се оваква представа ради је позитивно. Позитиван је истраживачки дио, јер се људи, у принципу, плаше новог. Различите приче о представи су, такође, позитивне, да се раздрма уљуљкана атмосфера. Требињци су прихватили врло храбро да се баве оваквим позориштем и они су из интерактвног ушли у интегрално.
Зоран Ђерић, театролог
Драго ми је што је резултат овог експеримента изузетно успјешан. Када су кренули са представом, требињски аматери су, вјероватно, били свјесни неизвјесног исхода - докле стићи и колико ће их публика прихватити у њиховим намјерама, а колико ће остати несхваћени.
Снежана Кутрички[/caption]
Овакав рад је увијек неизвјестан и захтијева изузетну концентрацију свих актера на сцени и пажњу публике. Добра је идеја да се публика од самог почетка укључи и да, макар и фингирано, глумци излазе из публике, која жели представу по својој мјери.
Представа је имала пуно изазова. Требињски аматери су пронашли праву мјеру и направили представу која може да задовољи и најстрожију публику.
Снежана Кутрички, уредник "Савремене српске драме"
Оно што ме је уплашило је игра са риалитијем и Великим братом. Та игра зна да усиса цијелу представу и њен ток. Мислим да су требињски аматери у једном моменту изашли из приче Великог брата и вратили се у тању дистинкцију која је театар апсурда.
Велики брат је сваки пут, умјесто да укључи публику, само је усисао и увукао у неку црну рупу, а ми смо на крају представе изашли без умртвљујућег, онеспокојавајућег, али и пасивизирајућег стања. Горан Булајић, редитељ
Гледао сам пробу прије двадесет дана и реаговао негативно. Вечерашње издање је боље, енергичније и вечерас сам видио праве намјере.
Горан Булајић[/caption]
Позориште је жив организам и за 20 дана може да се направи комплетна представа, а не да се доради започето. Издање је примјерено фестивалу, а глумци су оправдали позиције.
И поред свега, желим да кажем да предложак није најсрећније рјешење.
Драматизација и тема не нуде баш много значаја за цјеловит позоришни чин. За бављење представом које је позориште у позоришту треба много јача подлога и много више позоришног искуства и неких елеменета у којима би синкретизам прорадио.
Публика је реаговала, условно речено, на пучке моменте које представа садржи. Није радило стилско јединство.
Апсурд не доживљавам као нешто случајно, магловито и неартикулисано, него као један став, начин мишљења и однос према животу. Честитам на енергији и труду Требињцима и мислим да је Требиње опет оправдало учешће на Фестивалу.
Јесенко Музаферија, режисер
Јесенко Музаферија[/caption]
Не бих улазио пуно у суштину овог антикомада и у вјештину његове изведбе. Мој основни утисак је да је Игор Сврдлин са ансамблом желио да искаже протест против стања у позоришту, да ли уопште или аматерском позоришту у Требињу - на то он може да одговори.
Слажем се са Гораном Булајићем да престава мора да има став. Став може да буде и немање става, у шта смо се могли вечерас увјерети.
Мени се представа допала из простог разлога што има петљу да пропадне, а није пропала. Честитам!
Желимир Ковачина, гледалац
Треба одати признање Игору Сврдлину које је адаптирао и режирао овај комад. Глумци су пуни енергије, снаге, динамике, растрчани на сцени, осјетило се заједништво.
Ликови се не гуше, представа има снагу, динамику у изведби глумаца, али и тежини ријечи изговорених на сцени. Повезаност између глумаца и публике осјећа се од почетка до краја представе.
Сценографија је једноставна, музика одлична.
Д.Ч.
Фото: Јован Видаковић
