Зоран Максимовић, театролог, водитељ разговора
Словеначки аматери и професионалци доносе увијек храбар, провокативан и технички веома прецизан театар, на чему им честитам. Ово је била гротексна и шокантна комедија кроз очи дјетета, која руши све табуе.
Лука Кецман, театролог
Хвала гостима из Марибора за представу у којој се заиста имало шта видјети. Одлука да играју по оваквом тексту је била храбар потез и драго ми је да је редитељ представе одмах ставио до знања да је дуго тражио ко би могао да игра Виктора и Естер. Озбиљно се о томе размишљало, јер су њих двоје су оно што би требало да буде, оно што је и замишљено од стране аутора. То је да неко одрастао игра дијете од девет година, а оно проговара као одрастао, што је прилично компликовано и зато у поднаслову стоји да је надреална комедија, иако се нисмо претјерано смијали, али се претјерано и не смије када је овај текст у питању. У та два лика се добило пристојно рјешење. Текст је врло болно раскринкравање буржоазије тога времена, која је заснована на погрешним вриједностима, јер су имитирали оно што је некада било аристократија. Сам крај представе, за разлику од оригинала који завршава тако што су сви мртви, код ансамбла из Словеније Виктор, који је симбол младости, је оживљен, имам утисак да је глумио своју смрт и наставља даље тако што ће он свирати клавир, а она пјевати . Наставило се неко ново покољење које ће бити исто као што је оно против кога су устали. Ако сам то добро прочитао, онда је њихов крај јако депресиван и тужан. Што се тиче ансамбла, ово је изузетно добар ансамбл и срећа је за публику што ове године на Фестивалу фестивала већ имамо неколико представа са јаким глумачким подјелама и уживамо гледајући заиста добре глумце. Ансамбл из Марибора готово да нема слабог мјеста, играју врло предано и надреално. Надреално је оно што је речено кроз Виктора и Естер. Честитам им!
Драган Копривица, редитељ.
Једна од карактеристика представе је колективна игра и мислим да су ту неприкосновени до сада на Фестивалу фестивала. Показали су сјајно стару причу да је породица основна ћелија друштва, а ако је она трула - онда је друштво труло. То су заиста лијепо показали, говорећи о хипокризији, о паду морала, људских вриједности. Виктор је сјајан на клавиру и свирајући се аутентично укомпоновао у представу, што је једна додатна вриједност представе. Ово остварење је упозорење, уз оно чувено питање : „Куда идемо и гдје су основне људске вриједности?“ Код колективне игре посебан ефекат је емпатија, уживљавање, актери не глуме глумце него износе из себе ликове које играју. Створена је сјајна атмосфера, а ако ње нема - нема ништа. Иако је трајање представе од два сата мало неуобичајено за ове просторе, цијело вријеме публика је пажљиво гледала. Нису уопште играли као аматери, имали су аутентичну представу која ће обиљежити овај Фестивал.
Слободан Вујовић, координатор Умјетничког савјета
Невјероватно сам срећан што нисам погријешио као идејни „кривац“ да ансамбл из Словеније дође. Било је уживање како глумци уживају у својим улогама. Избор глумаца је изузетан, поготово Јанез који је улогу Виктора одиграо на један маестралан начин. Ова представа каже да се у свијету ништа ново не догађа, то је само понављање старог у појединцу, породици, свијету... Поносам сам што сам одгледао изузетну позоришну представу, одавно нисам видио овако добро одигран комад. У посљедње вријеме модерно се играти се позориштем, а ви сте показали како позориште треба да гласи и како треба да се пројектује за публику.
