Република Српска је енергетски независна и има довољно електричне енергије за домаће потребе, тако да смо у далеко повољнијем положају у односу на окружење. Ми смо енергетски независни, а да би тако и остало треба да наставимо са изградњом нових производних капацитета, прије свега из обновљивих извора, истакао је данас у Требињу генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић, на годишњој конференцији за новинаре ЕРС-а.
Он је рекао су у прошлој години свих пет производних и пет дистрибутивних предузећа у систему пословали позитивно, у износу од 48.960.000 KМ. Петровић је нагласио да је "Електропривреда Републике Српске" једина на Балкану која је пословала позитивно, наводећи да су задовољни постигнутим резултатима. Према његовим ријечима, у прошлој години остварена је укупна добит у бруто износу од 54.143.000 KМ, док је нето резултат износио 48.960.000 KМ.
"И поред тешких околности у погонској спремности, те великих варијација и турбуленција цијена електричне енергије на берзама, успјели смо да не повећавамо цијене електричне енергије за грађане и привреду, нисмо зауставили ниједну инвестицију коју смо започели и остварили смо позитиван резултат од 48.960.000 KМ", рекао је Петровић.
Он је додао да је у 2022. години била рекордна продаја електричне енергије у приходима, али није у количини енергије јер је била једна од најсушнијих година, па је остварена значајно мања производња у хидроенергетском систему.
„Инвестициони циклус који смо покренули ће нам сигурно омогућити да и у наредном периоду не дође до значајног повећања цијена. Створићемо нови вишак који не само да ће отплаћивати себе, већ ће стварати и додатни приход за Електропривреду Републике Српске. То је наша велика предност. Вјерујем да ћемо након 2025. године имати већ на мрежи прву соларну електрану у Републици Српској.
Генерални директор "Електропривреде Републике Српске најавио је данас да ће радови на Хидроелектрани "Дабар" званично почети у другој половини маја. Он је напоменуо да је ХЕ "Дабар", снаге 160 мегавата, пројекат вриједан 222,4 милиона евра и да је уговорен са кинеском компанијом "Гезуба".
Петровић је на годишњој конференцији за новинаре ЕРС-а рекао да је ово предузеће платило 92,8 милиона KМ да би се активирао кредитни аранжман са кинеском Ексим банком и да су кинески партнери већ закупили пословне просторе за раднике и оперативу како би могли да почну изградњу ове хидроелектране.
"Рок за завршетак радова је 46 мјесеци и вријеме већ тече, а формалан почетак радова ће бити у другој половини маја", навео је Петровић и додао да је то први пројекат у БиХ по таквом моделу такмичарског дијалога.
Он је подсјетио да је уговор за овај пројекат потписан у мају 2020. године, да су детаљни преговори са кинеским партнерима трајали двије године и осам мјесеци и да нису у залог ставили хипотеку ни на један обејакт ЕРС-а нити за ХЕ "Дабар". Други пројекат који смо обезбиједили је систем од три хидроелектране на Бистрици снаге 39,5 мегавата. Такође смо уговорили извођача Авик компанију из Пекинга, те смо платили 30 одсто аванса од 102 милиона евра, и наравно остатак плаћамо по приспјећу следећих обавеза. Трећи пројекат је ХЕ Мрсово, снаге 36,8 мегавата. Лим је хидролошки најпогоднија ријека у БиХ. Објекат који се гради ће бити на територији Српске, да би се то постигло одустали смо од пројекта ХЕ са 45 МW, како акумулација не би прелазила границу са Србијом. Четврти пројекат је ХЕ Бук Бијела, а то смо уложили у заједничку фирму са Електропривредом Србије, гдје је она већински власник - 51 одсто, док ЕРС има 49 одсто. Очекујемо закључење уговора о извођењу главних радова на електрани. Тај концепт ХЕС Горња Дрина садржи још двије електране ХЕ Фоча и ХЕ Паунци, које се неће радити док се не изврше све испитне, истражне и пројектне радње.
Истичући да је пети пројекат Вјетро парк Хргуд изнад Берковића, снаге 48 мегавата, Петровић је казао да се окончање пројекта очекује крајем 2024. или почетком 2025. године.
Kао шести пројекат је навео Соларну електрану Требиње 1, од 108 гигават часова енергије годишње, квалификујући је као један од најбољих пројеката ЕПРС, јер је продат власнички удио од 70 %, али је у њу само уложен идејни пројекат и документација, те концесиона накнада и имовински односи, а добијена је енергија од 51,5 евра по мегавату за наредних 25 година, што се каснијим поскупљењима струје испоставило изузетно исплативим.
Цијена струје у Српској и даље најнижа у региону
Цијене електричне енергије у Републици Српској и даље су најниже у региону рекао је генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић и навео да је за готово 90 одсто грађана очувана иста цијена струје и након увођења нових тарифа, којим су заштићени потрошачи који мање троше.Петровић је појаснио да су нове тарифе успостављене да би се заштитили грађани који троше мање електричне енергије и домаћи електроенергетски систем, а да ће они који троше више од 1.500 киловат-часова мјесечно имати веће цијене.
"Грађани у Српској и даље плаћају струју 29 евра по мегават-часу, а привреда 65 евра, док на примјер у Хрватској плаћају до 58 евра, а у Словенији још скупље", рекао је Петровић и навео да такве тарифе постоје и у Србији и Хрватској, а уводи их и Федерација БиХ.
Он је појаснио да цијену дистрибутивне мрежарине која утиче на цијену струје не одређује ЕРС него Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске на основу производног микса, који је промјењив, а од чега зависе ти трошкови.
Извршни директор за снабдијевање ЕРС-а Зоран Вуковић појаснио је да се енергетска криза из Европе због сукоба у Украјини прелила и на домаћу електропривреду због чега су цијене струје на тржишту прошле године "отишле у небо" и достизале и до 1.000 евра по мегават-часу.
Он је истакао да је потрошачи у Српској, међутим, нису осјетили ту енергетску кризу и да их је ЕРС снабдијевао по цијенама које су најповољније у региону, док су многи потрошачи у региону и Европи имали чак и рестрикције и поскупљење струје по неколико пута.
Вуковић је навео да је ЕРС, насупрот томе, домаћим потрошачима из јавног снабдијевања електричну енергију испоручивао по цијени од само 55,4 KМ по мегават-часу и тако их субвенционисао са 192 милиона KМ, што је био огроман удар на ЕРС, али ће и ове године субвенционисати домаћи конзум са око 55 милиона KМ.
Он је појаснио да су због заштите електроенергетског система морале да се уведу блок тарифе и опсези потрошње, наводећи да ЕРС не може да субвенционише нерационалну потрошњу за оне који троше више од 1.500 киловат-часова струје мјесечно јер би онда морали куповати скупу струју на тржишту, а било би и испада на мрежи.
На конференцији за новинаре говорили су и Јовица Влатковић, Извршни директор за инвестиције, Иван Копривица, Извршни директор за техничке послове и Борислав Грубач, Извршни директор за организационо-правне послове у Електропривреди РС.
