Заједничка реакција требињских медија на изјаве министра управе и локалне самоуправе Лејле Решић. Текст су објавили портали: radiotrebinje.com, trebinjedanas.com, etrebinje.com, trebinjelive.info, saransak.com, rejting.info, hercegovinapress.com и herceg.tv.

Министру управе и локалне самоуправе Лејли Решић засметало је што је требињски Штаб за ванредне ситуације објавио списак лица у кућној изолацији, иако је наш град то учинио након захтјева бројних Требињаца и из превентивних разлога јер су уочени бројни појединци који нису поштовали мјеру кућне изолације, и на тај начин су угрожавали здравље свих нас.

Lejla Resic.jpg (119 KB)

Међутим, Решићева је умјесто да похвали све превентивне мјере које су предузете на подручју Требиња, искористила прву прилику да критикује, и то ни мање ни више него из удобне министарске фотеље.

Став бројних Требињаца је да би Решићева требала да похвали мјере у Требињу, јер је наш град међу првима, иако, хвала Богу, нема забиљежен ниједан случај вируса корона, увео бројне превентивне активности.

Решићева изгледа није упозната да у цијелој Херцеговини имају свега четири респиратора, од тек два у требињској Болници. Шта бисмо требали, можда, да дозволимо да нам се појави вирус корона, а да се притом нису донијеле превентивне мјере, колико год оне биле тешке како по грађане, тако и по привреду.

Хоће ли нам Решићева помоћи ако нам се, не дај Боже, појави вирус корона? Хоће ли она бити та која је спремна да на себе преузме одговорност опстанка цијеле Херцеговине, у којој већ сада нема више од 60.000 становника?

Зна ли Решићева да је један људски живот вриједнији од сваког списка? Зна ли Решићева да ми из Требиња до Бањалуке, гдје је најважнији болнички центар, још увијек идемо козјим стазама и то у дужини од 350 километара? А њене блиске колеге већ скоро 15 година руководе ресором путева.

Паметније би јој било да је њих, за ових 15 година свог "министровања", питала кад ће почети да граде путеве у Херцеговини какве цивилизован свијет познаје већ скоро цијели вијек, него што данас држи предавања кад им вријеме није.

И на крају, може ли нам Решићева појаснити како, не дај Боже, да пацијента у тешком стању, са акутном респираторном инфекцијом, пребацимо у Универзитетски клинички центар Републике Српске у тренутној ситуацији?

Од њене приче испред микрофона Требињци и Херцеговци немају никакве вајде. Зато јој је, иначе, паметније да више ћути, јер су резултати њеног рада у протеклом периоду више него видљиви. Чиста нула. И то прекрижена.

Због ње и сличних њој Требиње се, изгледа, и одлучило да ствар преузме у своје руке, јер се једино може поуздати у се и у своје кљусе.