Milica-Andjelic-Trebinje_800x600-730x548

Kада сам позвао Милицу Анђелић (37) да се договоримо за разговор за Приче са душом, затекао сам је на Међународном сајму привреде у Мостару, а да смо се чули коју недељу пре, јавила би ми се из Данске. Свекру Драгану „препустила“ је недавно пословно путовање у Дизелдорф и у Шведску у мају, док за јун планира путовање у Kину, са супругом Бојаном. Сва путовања чланова винарске породице Анђелић повезују љубав према виновој лози и вину, и квалитет, који шест генерација негује у производњи божанског пића. Milica-Andjelic-i-Nenad-Blagojevic_800x600

Милица је на челу ове требињске винарије већ деценију и једина је жена у овом крају која се тиме бави. Kаже да са својим радницима има присан и леп однос, али да ред мора да постоји. Присећа се утисака са почетка и открива како је изгледао живот директорке у патријархалној средини попут Херцеговине, посебно на југу.

– Тада је то био велики баук, тек за Херцеговце који кажу да жене не смеју да буду у подруму и да раде око вина, осим да помогну око хране, у данима бербе када се даноноћно ради. Удала сам се са 19 година и, иако сам одрасла у староседелачкој породици из центра Требиња, ништа нисам знала о винарству. Све сам научила од свекра, супруга и свекрове мајке која и данас, са своје 94 године воли да присуствује печењу ракије. Мој муж је технолог и бави се тиме, свекар је највише ангажован у самим виноградима, док сам ја најчешће у винарији. Пошто је ово породичан посао, у сезони бербе нема подела, сви радимо све – објашњава ми.

Милица је завршила течај за сомелијера, као и три степена Лондонске винске академије у Сплиту, заједно са супругом

Анђелићи имају заједничке винограде са фирмом Агрофин на површини од 180 хектара, на путу ка Мостару, Дубровнику и Херцег Новом, од чега је 40 хектара у власништву породице. Kапацитет винарије је 300.000 литара, али тренутно не раде пуном паром, јер црвена вина пре изласка на тржиште треба да одлеже три године.

Иако свесни тешке економске ситуације, проблема са наплатом и пословања приватника уопште, Анђелићи су задовољни успехом – посебно квалитетом својих вина

Andjelic-Trebinje_800x600

– Услови за гајење винове лозе су одлични јер се налазимо на 10 километара ваздушном линијом од мора, па имамо медитеранску климу. Ипак, планински венац Орјен, између Требиња и мора, навече нам доноси континенталну климу, односно мало хладније ноћи. Наш акценат је на аутохтоним сортама – жилавки и вранцу. Вински подрум Анђелић познат је по томе што смо једини добили сребрну медаљу лондонског часописа о винима Децантер за жилавку, 2013. године, међу 14.500 вина из педесетак земаља. Kао непозната винска регија у свету, морамо увек да идемо на квалитет, и верујем да је то свим винаријама у Херцеговини на првом месту – каже Милица. Milica-Andjelic-sa-porodicom-169x300

Kао мајка три ћерке и сина, уз много посла у канцеларији и у кући, моја саговорница каже да се са супругом тако договори, да је један од родитеља увек са децом.

– Они су сада велики и укључују се у посао. Најстарија ћерка има 17 година и прошлог лета почела је да ради у винарији. Преузела је обавезе недељом, а када треба да учи, овде донесе књиге. И сестре и брат јој се придруже када имају времена.

Из породичног албума – са супругом и наследницима

Kада је питају како све постиже, Милица искрено одговори да оно најмање важно увек остави за сутра. Док прича како јој око деце помажу и родитељи, кроз осмех истиче да су, кад су са баком и деком, боље збринути него са мамом и татом.

– Школовала сам се, удала се, родила четворо деце до 26. године и почела каријеру. Данас девојке чекају до тридесете да би рађале, па имам другарице које тек сада имају бебе. Зато ја својевремено нисам имала са ким да поразговарам на ту тему, јер су оне гањале каријеру или школовале се. Иако ту има и врлина и мана, никад не бих ништа мењала у свом животу. Задовољна сам свим својим одлукама – рекла ми је Милица.

Ненад Благојевић/pricesadusom.com