Бесједа градоначелника Требиња и предсједника Умјетничког савјета Фестивала фестивала Мирка Ћурића на свечаном отварању 69. смотре драмских аматера региона:
Даме и господо,
Драги гости,
Драги пријатељи,
Добро вече!
Поздрављам Вас у име града Требиња и Умјетничког савјета Фестивала фестивала.
На овој позорници, дружимо се преко педесет година и зато није чудо што овај град Фестивал осјећа као свој, а још је мање чудно, што се позориштарци из свих крајева региона, овдје, осјећају као код своје куће.
Посебан поздрав упућујем позориштима из Бијелог Поља, Валандова, Куле, Бања Луке, Богатића и Марибора, а након 34 године, са нама су, опет, представници Словеније, овог пута из Марибора, којима у име свих нас, желим добродошлицу и повратак на Фестивал на којем су били редовни учесници до 1992. године.
Драги наши фестивалци,
Добро дошли у ваше и наше Требиње, које вам, и овог пута, даје срце и отвара врата на овом Фестивалу, и које се сваке године, у ове љетње дане, претвара у једну велику, разиграну позоришну сцену.
А, ту позоришну сцену креирамо заједно.
На нашем заједничком примјеру, још једном се потврђује да су мостови које култура ствара јединствени и незамјенљиви, јер без њих сви остајемо усамљени, чак и у тренуцима највећих умјетничких остварења, када она не могу да се упореде и мјере са сличним остварењима из других средина.
Ето, и зато, овај наш Фестивал толико траје и трајаће!
Поносни смо на његов континуитет и захвални свима онима који су овај Фестивал учинили тако успјешном културном манифестацијом. Подсјећам, наредне године обиљежавамо седамдесет година његовог постојања.
Од самог свог почетка, од хварске „Вињеранде“, далеке 1957. године и требињског Дома културе, од јула 1971. године, Фестивал фестивала био је и остао огледало свега оног што се дешава у драмском аматеризму региона, али и јединствена прилика да видимо, сви појединачно, докле смо дошли, гдје се налазимо, и кад су у питању основни правци кретања и културне идеје, уопште, гдје су највећи изазови, а гдје највише дилеме.
Уз то, Фестивал је за нас, не само велики културни догађај, гдје се сусрећемо са најбољим драмским креацијама у сусједним државама, него и посебна прилика да са нашим комшијама развијамо дубљу комуникацију и трајно пријатељство.
Основ и за једно и за друго је сам позоришни чин, оно умјетничко остварење, плод маште и срца, које се из вечери у вече, догађа овдје на овој сцени, оно што мами наше аплаузе, уздиже дух, и шаље нас, макар накратко, у неки далеки, бајковит свијет.
Онима који ће у наредних седам дана наступити на овој сцени, желим пуно успјеха. Свима желим висок стваралачки домет, који ће бити награђен и аплаузима, и златним маскама.
А, вама драга публико, вама који годинама, без разлике, пуните ову дворану, желим да сви заједно, уживамо у драмској продукцији и глумачком умијећу најбољих, и већ награђених аматера региона.
69. Фестивал фестивала проглашавам отвореним!
