Никад чуднији интервју у мојој каријери. И никад више учесника у разговору.
Kористили смо се српским и енглеским језиком, комбинацијом Индонежанско - јапанског (како је могуће не знам), гугл транслејтером, махањем рукама, имитацијом свега и свачега и још понечим...
ТРЕБИЊЕ │ Гост у програму Радио Требиња био је, или је макар требао да буде, фудбалер „Леотара“ , Јапанац Такума Одака.
Kада Јапанце описују, многи су склони да кажу храбри, вриједни, поносни, Самураји.
Такума Одака се уклапа у све речено осим....Осим што баш и не личи на самураја.
Асистенти у комуникацији са овим младим фудбалером били су некадашњи фудбалер „Леотара“ Игор Јоксимовић који је играо некада у далекој Индонезији и менаџер.
На свако питање постављено на српском језику Такума је збуњено гледао прво мене, а онда и Игора. Покушали смо са Енглеским. Слично је реаговао. Услиједила је игра пантомиме. Питања постављена рукама имала су више успјеха. А највише сјајни Гугл транслејтер. Гугл је преводио питања, а након тога и одговоре. Резултат тога је и ова прича.
Вјечити осмјех на лицу, подужа црна коса и поглед којим покушава да усвоји свако ново знање ново искуство које му је итекако потребно у Требињу, хиљадама и хиљадама километара удаљеном од његовог родног Токија. Тачније једног предграђа овог милионског града које има становника као цијела РС.
Такума игра на позицији задњег везног али га „има“ по цијелом терену, класична „радилица“. Дуго му је требало да заигра у плаво бијелом дресу. Не због његовог знања и умјећа већ због административних проблема приликом регистрације за „Леотар“.
„Најсретнији сам био кад сам дао гол за „Леотар“, а противник нам је био,,, ммммм.....не знам“ са осмјехом на лицу рече Такума.
„Слобода“ , надовезује се на ову причу Јоксимовић, а Одака клима главом.
„Знам ријечи. Десно, лијево, пази, леђа, добро јутро, добро дан, добро веће, хвала...“, каже требињски Јапанац. Питали смо га и да ли зна неку псовку, јер, јелте то се у игри најприје научи.....одустали смо од превода и ускратили вас за одговор.
Такума Одака и Игор ЈоксимовићKолико смо га могли разумјети, Такума једва чека да оде код породице у Јапан. Тамо га чекају двије сестре, отац и мајка. Испричаће им, како нам рече, да игра фубал у лијепом граду, да се дружи са одличним људима, да је сретан и да ће се вратити у Требиње.
„Тодор (Владимир Тодоровић фудбалер „Леотара“) је одличан друг. И сви остали су супер. Требиње је лијеп град са много сунца. Храна је добра (једва смо схватили да обожава мусаку и ћевапе, јер је тешко на виртуелном преводиоцу, на јапански рећи ћевапи, бурек, мусака), дјевојке су лијепе, не воли превише да шета (ваљда се не изгуби, па се не зна вратити), препознавају ме на улици, дјеца понајвише, супер је“, суштина је његове приче.
Тренер „Леотара“ Рајко Мичета каже да је веома интелигентан, вриједан и одличан фудбалер. „Веома тешко смо у почетку комуницирали, али сада је све боље. Kада научи нешто више ријечи, биће још боља комуникација али и игра“, каже Мичета.
Док ово будете читали, поштовани посјетиоци сајта, Такума Одака, Јапанац у плаво бијелом дресу, у авиону ће размишљати о времену проведеном у Требињу. И сигурно ће се вратити на Полице. Видјели смо то у његовим очима.
„Самурај са Полица“, крстили су га новинари, а ми ћемо другачије. „Самурај који воли мусаку“.
Ратомир Мијановић
