У Невесињу је приређено поетско - музичко вече под називом "Невесиње, Шантићева друга кућа", посвећено великом херцеговачком пјеснику у оквиру 104. "Шантићевих вечери поезије".
Поетско-музичко вече одржано је у Дому културе "Небојша Глоговац", а пјесник Огњен Kандић имао је занимљив осврт на Шантићев лик и дјело, истакавши да је мало личности у српској историји које су се тако дубоко увријежиле у колективну свијест и душу народа као што је Шантић.
"Разлог за то је не само његова поезија, него и комплетна личност, карактер и искреност у његовом сапатништву са својим народом у доба великих духовних превирања, криза и ратова", рекао је Kандић, у чијем је стиховима, као и код Шантића, родољубиво осјећање узвишено и снажно.
Аплаузе публике изазвао је наступ српске књижевнице из Никшића Милице Бакрач, која је говорила стихове својих пјесама насталих у времену када су се у Црној Гори бранили српски језик и ћирилица и пјесама које су настале као плод њене загледаности у српску и црногорску историју.
Милица Бакрач, тренутно једна од најпродуктивнијих пјесникиња у региону, пожељела је да "Шантићеве вечери поезије" још дуго остану достојне имена великог пјесника и истакла да јој је част и задовољство што учествује у овој традиционалној манифестацији.
Учеснике манифестације поздравио је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, истакавши да установе културе из Невесиња сваке године дају допринос обиљежавању лика и дјела највећег херцеговачког пјесника.
Авдаловић је укратко препричао своје разговоре са Ђоком Тодоровићем из Бојишта који је био један од ријетких који се сјећао Шантићевих долазака у Невесиње.
Шантићеве и стихове гошће из Никшића говорила је глумица Драгана Матрак Буквић. За музичку секвенцу програма побринула се Етно-група "Свети Димитрије".
"Шантићеве вечери поезије" организују мостарски Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле", а невесињски сегмент манифестације приредио је Центар за културу "Небојша Глоговац".
Посјетиоци су кроз пјесму и стих осјетили Шантићев дух и оживјели успомене на овог великана чија поезија није имала других амбиција него да буде топла ријеч.
