Експерти из цијелог региона на другом „Самиту енергетике – СЕТ 2021“ даће своју ријеч на све актуелне теме из ове области привређивања – а закључци до којих заједнички дођу биће упућени, као својеврсни коректив, према надлежним институцијама у својим земљама.
Ово је медијима казао директор „Самита енергетике Требиње“ Александар Бранковић, коментаришући први радни дан регионалног пословног скупа о енергетским перспективама и одрживости производње енергије на западном Балкану, чија је овогодишња тема „Хибридна енергетска будућност“.
Истиче да је циљ самита управо да се примјеном - у регулативи и пракси – свих увида до којих је струка у дводневној размјени знања и искустава дошла омогући нови импулс развоју енергетике у земљама западног Балкана, како би она кренула узлазном путањом.
„Такође и како би људи који се баве потенцијалима и инвестицијама у енергетику, заједно радећи, унапређивали овај регион. Било је лијепо данас видјети руководеће људе електропривреда свих земља бивше Југославије како заједно говоре о инвестицијама, а оне су у регији заиста велике. Међу њима је и пројекат „Бук- Бијела“, који је коначно кренуо у сарадњи са Србијом, а и друге електропривреде региона су у великим инвестиционим циклусима“, каже Бранковић.
Заједничким пројектима до нових киловата
А разговори руководећих људи електропривреда региона на панелу „Клуб 1000 MW: Инвестициони циклуси – градња нових енергетских капацитета“ – сматра модератор ове тематске сесије, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић – управо је показао како струка, много лакше него политика, гради мостове око заједничког економског интереса.
Све ове земље на истим су задацима - да испуне обавезе по питању регулативе, стандарда и директива Енергетске заједнице, сви су једнако опредијељене да своје инвестиције у наредном периоду усмјере у производњу енергије из обновљивих извора, а с друге стране - да производњу из фосилних горива, ако не употпуности обуставе - онда унаприједе да би била еколошки прихватљивија.
„Интересантно је да се међу лидерима електропривреда региона родила идеја и јединство да се заједничким пројектима покуша пред Европском Унијом доћи до одређених грантова. Таква идеја о сарадњи провејавала је током цијелог панела. Ријека Дрина у том смислу око заједничког пројекта може да уједини БиХ, Србију и Црну Гору“, истиче Рачић.
Пројекат ХЕС „Бук-Бијела“, међутим, показује како такви напори по правилу изискују исправљање кривих Дрина, у првом реду оних политичких - али Рачић вјерује да би оваква иницијатива, упркос свему, имала успјеха.
„Људи из реалног сектора имају више одговорности, визијама су увијек испред свог времена, али нажалост, чим се ту умијеша политика - настају проблеми. Између ових људи, који су данас разговарали, врло брзо би се могао постићи договор. Сигурно би такав пројекат могао да оствари одређене симпатије и бенефите јер би био заједнички, што се до сада није дешавало“, каже Рачић.
Декарбонизација од свих нас тражи да се мијењамо
На панелу „Енергетске стратегији и енергетски климатски планови у региону“ са представницима надлежних институција регионалних влада – кључна тема била је декарбонизација производње електричне енергије.
Модератор ове сесије проф. др Славко Крајцар, са Факултета електротехнике и рачунарства из Загреба, каже да су проблеми у регији по овом питању веома сложени, да су од земље до земље посве различити, али је у коначници – оптимиста.
„Пут ка декарбонизацији је пут ка промјени, а промјена је изузетно компликована. То није промјена извора енергије, то је промјена свих нас. Без тога нема декарбонизације, јер се од сваког од нас понешто на том путу тражи. Од инвеститора се тражи да улажу у обновљиве изворе енергије, од свих нас да нешто учинимо на плану енергетске ефикасности, да прихватимо да је енергија роба и да има тржишну цијену, такође да има људи, мислим на кориснике, који неће моћи поднијети енергетску транзицију. Циљ је један - рецимо да је код свих тај циљ препознат - а путеви су нам различити“, каже Крајцар.
Истиче да су у овим процесима, у односу на друге земље региона, одмакле ЕУ чланице - Хрватска и Словенија, у првом реду што су овом проблематиком почеле да се баве много раније, на вријеме, те што су их на том путу гурале обавезе из задатака приступне агенде ЕУ.
Крајцар, упркос свему, не види ни један разлог да се до истих постинућа не може и у другим земљама региона.
„И у БиХ се ови процеси крећу, и то се крећу у добром смјеру. Требате да кажете - ја желим да се мијењам и требам помоћ – и онда ће помоћ стићи итекако. Утисак је да је БиХ сада то рекла искрено – и помоћ ће им стићи“, истиче овај стручњак за енергетику из Хрватске.
