„Тооооо! Ајмооо! Браво шампиони! Идемооо! Сале краљу! Браво Коса“, орило се ових дана из кафића по центру. На малим екранима кошарка. Игра „Црвена Звезда“ против загребачке „Цедевите“. Кошаркаши „Црвене звезде“ трећи пут заредом освајају трофеј у Јадранској лиги (AБА лиги). У финалној серији побиједили су Цедевиту са 3:0 и изборили пласман у Евролигу. Радују се Требињци петом узастопном учешћу Звезде у најјачем европском такмичењу, а Сале тј. Коса кога бодре је наш суграђанин Саша Косовић, који је већ дужи низ година један од тренера првог тима КК „Црвена звезда“…

Саша Косовић је рођен у Сарајеву, гдје је направио прве кошаркашке кораке, а 1994. године са породицом доселио је у Требиње. Наставио да тренира кошарку нашем „Леотару“ и по сопственом признању постао Требињац. Док евоцира успомене на осамдесете године прошлог вијека, на дане безбрижиног дјетињства, око усана му титра осмијех.

„Играо сам баскет с братом, између зграда, на локалном кошаркашком терену. То је потрајало пар година, све док нисам почео да ‘сметам‘ старијим баскеташима. Другари су ме одвели у млађе категорије КК ‘Босна‘. Мој први тренер је био Бобан Станојевић. У то вријеме ‘Босна‘ је била један од најбољих клубова. Момци из првог тима су нам били идоли“, искрено признаје Саша.

Пресељењем у Требиње, уписао се у КК „Леотар“. За тај период га вежу најљепше успомене. Прича ми о сјајној атмосфери на тренинзима и штимунгу у екипи.

„Тренер нам је био Бато Мичета. Професор физичког васпитања, који је окупио једну талентовану групу средњошколаца. Прелијепе су успомене из тог периода. Прије свега на сјајну екипу са којом сам тренирао. Пријатељства која смо стекли тих година трају и дан-данас и на то сам посебно поносан“, истиче популарни Коса и потврђује фразу да су пријатељства стечена у дјетињству – пријатељства за цијели живот.

„Како смо стасавали тако нас је преузимао Дејан Бодирога. Већина нас је са њим дебитовала за први тим ‘Леотара‘. Ти први кошеви у сениорској конкуренцији, прва путовања и дружења пуна смијеха су поставила КК ‘Леотар‘ на посебно мјесто у мом срцу“, сјећа се тренутака треме, среће, али и туге данас познати тренер, а у то вријеме перспективни кошаркаш који је завршетком Електротехничке школе у Требињу, школовање наставио на Факултету за спорт и физичко васпитање, популарни ДИФ, у Београду.

„У то вријеме, када смо завршавали средњу школу, била је велика дилема да ли остати у Требињу и наставити играти кошарку или отићи на факултет. Тежак послијератни период и хронична беспарица у професионалном спорту су убрзали моју одлуку, тако да сам се врло брзо опредијелио за одлазак у Београд и упис на Факултет за физичку културу (ДИФ). Дилема око избора факултета никад није постојала. По завршетку факултета, завршио сам и Високу школу за тренере, која ми је била неопходна због стицања тренерске лиценце“, истиче Саша да је, без обзира колико спортска каријера била успјешна, потребно уложити труд у образовање и размишљати шта радити по окончању каријере професионалног кошаркаша.

Признаје да је за вријеме студија имао жељу да се опроба у тренерском позиву и да на тај начин остане везан за кошарку. Тако се у једном моменту појавила шанса да преузме кадетску селекцију КК „Беоас“, што је објеручке прихватио. То му је била одскочна даска јер је двије године касније позван у КК „Церак“, који је био један од најорганизованијих клубова за рад са млађим селекцијама. Из тог периода носи дивне успомене у раду са дјецом, који сматра заиста посебним, али и идеалним начином да теоријска знања стечена кроз образовање преточи у дјело и тако формира сопствену тренерску филозофију.

У јулу 2007. године, пред Сашом Косовићем био је нови изазов. Ниједног тренутка се није двоумио јер је добио позив да се врати КК „Леотар“. Био је то његов први професионални ангажман у тренерској каријери.

„Три прелијепе сезоне. Радио сам са сениорима, али и неким играчима са којима сам играо у генерацији. Из дана у дан смо напредовали. Тим је био све бољи и уигранији. У то вријеме сам се први пут срео са ‘скаутингом‘ и обавезом да помажем првим тренерима у припреми утакмица“, истиче Саша да је то било једно ново искуство за њега, које му је омогућило да каријеру настави у КК „ФМП“.

Слиједи поновни одлазак у Београд. Годину дана касније долази до познате фузије КК „ФМП“ и КК „Црвена звезда“. Тако се Саша Косовић обрео у КК „Црвена звезда“.

„Доласком у ‘Црвену звезду‘ је дошло и ново доказивање. За првог тренера је именован Светислав Кари Пешић, тако да је сам останак на позицији помоћног тренера била велика част за мене, али и огромна обавеза и одговорност. Осим свакодневних задатака на тренинзима, основно задужење је било скенирање противничких екипа. Велики тренер, сјајан човјек и постављање темеља за оно што ће услиједити са КК ‘Црвена Звезда‘ у наредним годинама су ствари које памтим из те сезоне“, истиче Саша, који је својим талентом, савјесним радом, пожртвованошћу и одговорношћу доказао да заслужује указано повјерење.

Јер, како ми рече, овогодишњи узлет КК „Црвена Звезда“ је само посљедица једног континуираног рада свих људи у клубу. Резултат није дошао преко ноћи, већ је грађен из године у годину. Стручни штаб се није мијењао дужи временски период. Костур тима чине српски играчи Јовић, Гудурић, Дангубић, Лазић, Симоновић, Митровић, Кузмић… Неки су ту већ пар сезона. Упознали су систем, зна се ко шта ради и само је било питање времена када ће резултати доћи на наплату. Велике побједе које су забиљежене у Евролиги су само награда за велики труд који екипа улаже на сваком тренингу, уз сјајне навијаче који прате сваку утакмицу. Сличан континуитет можемо примијетити и код највећих европских екипа које дограђују своје тимове из године у годину, а костур тима је екипа од ранијих сезона.

Сагласан је тренер Косовић са навијачима и новинарима, који тврде да је Звездин тимски дух нешто ново у нашој кошарци, али и додаје:

„Нема ту неке посебне тајне или тајног рецепта. Иза овог тима је огромна посвећеност на тренинзима, одговорност према задацима и обавезама и наравно континуитет игара у великом клубу као што је ‘Црвена звезда‘. Оно што учвршћује тај тимски дух су освајања титула, велике побједе против далеко моћнијих и богатијих екипа и невјероватна енергија која долази са трибина“.

Саша Косовић је ангажован и као тренер у кампу Дејана Бодироге.

„То је једна дивна прича која траје већ десетак година. Камп је постао препознатљив не само у региону, већ и у Европи. Надам се да ће бити слуха и амбиције да се још више напредује и да ће трајати у наредним годинама на радост свих“, наглашава Саша значај Кампа у промоцији Требиња, али и додаје да је то још један диван разлог да мјесец дана проведе у Требињу.

Буде са породицом и пријатељима те са некадашњим саиграчима и данашњим руководством КК „Леотара“ размијени информације о стању у клубу чији рад покушава свакодневно да прати. Искрено се радује сваком успјеху КК „Леотар“ јер сматра да је овај град расадник талената у свим спортовима, нарочито у кошарци. Указује на чињеницу да годинама окосницу тима чине играчи и тренери из Требиња, што је ријеткост на нашим просторима.

„Савјет је тешко дати када финансијска ситуација није добра и када те спутава да додатно ојачаш тим и обезбиједиш боље услове за рад. Ипак, треба вјеровати у домаће снаге, имати јасан циљ и тежити ка њему. Успјех неће изостати!“ – поручује један од креатора побједе у АБА лиги.

Јелена Ковачевић